Богословље

део Старог Завета, то je онда сасвим природно, што су се споменути деструктивни критичари и слободоумни протестантски богослови окомили свои жестином специјално против декалога, нападајући га по многим питањима безобзирно. Ти и таки нападаји нису случајни него с планом смишљени, јер кад би се найме утврдило, да су ови нападаји, сви или ма и један део, оправдани, онда би се с разлогом могло и смело посумњати у оригиналност и богодухновеност не само Старог него и Новог Завета, дакле целог Св. Писма. С обзиром пак на чињеницу, да питање оригиналности и богодухновености спада међу основна и најглавнија богословска питања, чија се веродостојност горњим нападајима доводи у сумњу, то je нагнало правоверие богослове Библиских наукй, Апологетике и Хришћанске Етике, у чију домену питање декалога специјално спада, да се са свима нэпадајима и приговорима деструктивних критичара и слободоумних протестантских богослова озбиљно позабаве. Из настојања и једних и других, да многа питања објасне, јавила се огромна литература за и против декалога, која још увек тако рећи свакодневно расте, особито у вези са оазним проналасцима и ископинама на Истоку код народй разних незнабожачких религија. Међу том многобројном литературой впедна je спомена, због своје поучности, и горња књига А. Е b е г h а г t е г-а, коју желимо приказати нашим читаоцима. Она je написана са апологетском тенденцијом, найме, да одбрани декалог од многих неоснованих нападаја и приговора, који се у већини случајева оснивају на неистинитим и несталним хипотезама. Може се рећи, да je Еbегhа гtе г, иначе и по другим научним радовима познати римокатолички богослов, у горњој својој књизи са успехом обрадио сва питања темељно, свестрано и објективно, а уз то и на основу богате литературе. О којим питањима Eberharter све расправља у својој књизи види се из следећег садржаја; Увод. I. Глава. Порекло декалога. Библиски декалог, и то; §l. Текст декалога. §2. Подела, распоред и начин бројања декалога. §3. Старина декалога. §4. Првобитни облик (изглед) декалога. Место давања декалога. § б. Промулгација (објављивање) декалога и § 7. Важност декалога. Да би упознали чигаоце макар и у главним цртама са садржајем ових истакнутих одељака и параграфа, ми Немо украт-

322

Богословље