Богословље

ставља природни морални закон, и управо сачињава саставнн део природног моралног закона. Еbегh агt е г на овом месту истине, да се његово даљње излагање тине етичкот декалога, који je изложен у; 11. Muj. 20, 1.—17. иV. Мој. 5, 6.—18. (21.)’ r и после ове напомене прелази на излагање о библиском декалогу, и то по напред изложении параграфам?. Наиме у § I. писац говори о четири рецензије декалога; рецензија јеврејског масоретсксг текста, рецензија самаританског петокњижја, рецензија Papyrus Nash-a (из 1. или 2. послехришћан. столећа) и рецензија LXX. Међу овим рецензијама постоје знатне језичне разлике. Овде писац набраја неколико таких разлика и свршава излагање са напоменом, да декалог ннје ансолутно неизменљив по својој литерарној стнани (по форми), већ je апсолутно неизменљив само по својој суштини. У§2.(п одела, распоред и начин бројања декалога) писац истине, да je назив декалог постао по И. Moj. 34, 28. и V. Мој. 4, 13.; 10, 4. О броју заповести умерени библиски истраживачи нису спорили и не сп ре, као што се не спори ни о томе, да су десет заповести биле исписане на две камене плоче (II Moj. 31, 18.; 32, 15. и даље; 34, 1. ή 29.; V Moj. 10, 3,—5,). Како су пак тих десет заповести поређане на две камене п юче (по колико на сваку плочу), о томе се у Библији не говори ништа, што се тиче самог распореда и поделе заповести предање о томе није једнодушно. После ове констатације писац износи три различите поделе и распореда заповести (сравни и чланак потписаног: ,0 подели декалога“ у „Богословљу" год. 1., ев. 3., 1926. стр. 225. —230.). Најопширније je писац обрадио § 3. (о стар ин и декалога), од 15. до 54. стране. Писац je ово учинио свакако зато, што се пнтање старине декалога (кэд je декалог постао) третира на најразличитији начин са стране тако рећи безброј деструктивних критичара и слободоумних протестантских богослова. С обзиром на време, из кога потиче декалог данашњег литерарног изгледа, постоје равна гледишта. Мншљења, која не признају, да декалог потиче од Мојсија било у целини или деловима, могу се поделнти у четири трупе, и то: По мншљењу испитивача прве трупе декалог као целина потиче из времена вавилонског ропства. По мишљењу истраживача друге трупе декалог се сматра као компендиум пророчких беседа. По мишљењу истражи-

324

Богослов.ъе