Богословље

вача треће трупе декалог по суштини потиче из Мојсијевог времена, али je доцније са извесним заповестима употпуњен. И по мишљењу истраживача четврте трупе декалог такофе по суштини потиче од Мојсија, међутим je доцније употпуњен, с обзиром на објекат, образложење и мотивацију. Свима овим погрешнии гледиштима стоји насупрот исправно мишљење, да декалог безуветно потиче од Мојсија само по суштини садржаја, а не и по својој данашњој литерарној форми. Ово мишљење заступају сви римокатслички богослови (такође и наши православии, а и умерени протесгански), па и Eberharter. У свои даљњем излагању писан спет дели све приговоре, да декалог не потиче од Мојсија, у две главке трупе. По првој групи декалог као целина не потиче од Мојсија, а по другој групи од Мојсија не потичу само неке заповести декалога. Декалог као целина не потиче наводно од Мојсија с обзиром на језичне, историске, кулгурноисториске и религиозноисториске разлоге. После ових напомена писац дет аљно износи врло различита тврђења, наводећи и имена писаца тих гледишта, мишљења, која су међусобно дијаметрално опречна. Писац својим разлозима и разлозима других уважении научника са успехом побија сва ова неоснована тврђења. Тако исто у слева и код неоснованих приговора за поједине заповести (стр. 34.—54.). У § 4. писац тврди, да није апсолутно сигурно, да се декалог И. Мој. 20. гл. и V. Мој. 5. гл. сачувао у својој првобитној форми. Па онда вели, да суштина декалога није повређена литерарним изменама. Даље истиче, да су: R. Kittel, W, N о w а с k, Н. Schi m dt, Е. Sellin и A. Gampert сваки на свој начин покушали, да реконструишу првобитни текст декалога. Међутим О. Meissner, J. Meiηh о1 d s и др. и сувише песимистички мисле кад кажу, да je така реконструкција скоро сасвим немогућа. У § 5. расправља се о месту, где je дат закон односно декалог. Писац се истина не упушта у детаљно излагање проблема синајског брда, ипак зато исправно тврди, да je декалог дат на брду Синају и своје тврђење свршава речима J. H e h η-a, које гласе: „Положај библиског Синаја још није сигурно утврђен, и тешко ће се сигурно и утврдити, пошто су старозаветне вести (о томе) врло неодређене". У § 6. говори се о промулгацији (објављивању) декалога. Писац се слаже са: J. W. RothS t e i n-o m, J. H e h η-ом и H. Schmid t-ом, да je декалог об

325

Оцене и прикази