Богословље

чима: „О Нут! распростри се изнад твога сина, изнад двога Узири-Пепи-а! О Нут! теби се био приближио Себ и ти си била одушетворена и била си моћна још у телу матере твоје Тефнут-е!.... О велика заштитнице овога великана Непи-а, заштити га!.... Преобрази овога Пепи-а у теби (т.ј. учини га својим сином), ион неће умрети!“ 1 ) После смрти и васкрсења Узири-а за побожне Египћане смрт je престала да буде страх и ужас. Гроб није више место смрти, већ „место рођења Узири-a“. Умрети значи „родити се с њим“, са Узири-ом. Страдање, смрт, васкрсење и владавина у „Западном ■свету" (т.ј. у царству умрлих) Узири-а носи пуни месијански карактер. Васкрсење његово није га до душе вратило у овоземаљски свет; али оно je омогућило стварање једног новог и ■бољег царства на „острвима и пољанама блажених“, царства „западњака“ (умрлих), у коме je он цар. С тога су ови момента из историје живота Узири-а били особито наглашавани, и не само вековима већ хиљадама година били објекти особите пажње и повод разраде једног култа, чији су тајанствени обреди зачуђавали странце чак и критичнијега духа. Грчки историчар из V века пре Христа, Херодот (484 —408), који je несумњиво добро познавао мистерије Узири-овог култа, прича да су „Египћани прирефивали ноћне претставе страданьа, које je он (Узири) биоподнео". Те претставе суони називали мистеријама. „О там мистеријама“, каже још Херодот, „које су ми све без изузетка познате, уста моја нека сачувају свето ћутање!“ 2 ) То, што ]е Херодот прећутао, дознајемо из рељефних слика и записа. Узит, жена и сестра, Небтхат, сестра, Хор, син, Себ, отац Узири-а и други богови изнад мртвога тела Узири-а моделирају у 40 делова (на колико je Сет исекао тело Узири-а) ново, фиктивно (од воска и миришљавих ствари) тело Узири-а. Затим жалопојкама призивају у живот умрлога бога. Под магичким утицајем ових речи Узири се враћа у ово фиктивно тело: изненада се окреће на страну, подиже главу и једну руку према лицу смешећи се на околостојеће. Радост je велика богова и свега света, jep je умрли богочовек оживео и својим новим животом пружио гараннију васкрсења и вечнога живота свима који се у њега надају.

*) V. V. Strauss und Torney, op. cif., I, 60. 2 ) Види код: А. Морэ, op. cit , стр. 91.

33

Богословље

Месијанска идеја код културних народа пре Христа