Богословље

Узири je био пун доброте и љубави на овоме свету, па ипак je доживео смрт, али и васкрсење. И сваки човек,. који иде трагом земаљсксга живота Узири-з, доживеће и крајњу судбину Узири-а. „Узири би први мефу онима који су у Западу и цар правде. Свака душа, која je имала да претрпи судбину Узири-а, сме да искуси и његово поновно оживљење; шта више, она може и Узири постати. Тако говоре записи: ,Као што Узири живи, тако треба и он (умрли) да живи; као што Узири није умро, тако треба и он да не умре; као што Узири није пропао, тако треба и он да не пропадне.“ Као што су удови Узири-а опет оживили, тако ће богови и умрлога опет пробудити и међу богове преселнти га. ,Небеска врата су ти отворена и велика реза испред тебе сломљена je. Ти наилазиш на бога Ре (Ра) где тамо стоји, он те узима за руку и води те у свето место неба и ставља те на престо Узири-а, на овај твој тучани престо, да би ти над блаженима владао... слуге божје стоје иза тебе, и племићи божји стоје испред тебе и вичу: Дођи, о ти боже! Дођи, о ти боже! Дођи поседниче престола Узири-а ! Узит (Изис) разговара с тобом и Небтхат (Нефтис) те поздравља. Блажени долазе к теби и сагибају се да би земљу пред твојим ногама љубили. Тако си ти заштићен и украшен као какав бог, обучен у облик и прилику Узири-а на престолу првога међу онима који су у Западу (царству умрлих). Ти чиниш, што je он (Узири) чинио међу блаженима и непропадљивима ....Ти иза себе остављаш своју кућу да цвета и заштићујеш своју децу од брига.“ 1 ) Онај размак између неба и земље, божанства и човечанствэ, који je постављен вољом човечанства, удаљивши божанство у бескрајне небеске просторе, и вечита смрт, којој je зло за све, и за богове и за људе, широм отворило врата, уништени су за увек васкрсењем преко смрти. Смрт Узири-а je тако рећи искупна жртва за све и за увек. Претставе страдагьа и васкрсења, по веровању Египћана свега прехришћанског времена, нису само чиста сећања на минули велики догађај; оне су символички изражај једне велике тајне „мнстерије“; оне су услов приближења људи божанском свету, услов спасења. И не само да су се ове мистерије вршиле о великим празни-

’) Ј. Н. Breasted, Geschichte Aegyptens. Neu bearbeitete AusgabeDeutsch von Dr. Herman Ranke. 11 Auflage, Berlin 1911 , S. 62.

34

Богословље