Богословље

БОГОСЛОВЉЕ ОРГАН ПРАВОСЛАВНОГ БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА

ГОДИНА VI

СВЕСКА 1.

D-r ДУШАН ГЛУМАЦ,

ДОЦЕНТ

ПАСХА

(свршетак) 1

У самом тексту казивања о изласку Израиљаца из Египта и установљавању празника пасхе и бесквасних хлебова мора ■се у првом реду тражити смисао и значење тих празника. Скоро сви наведени извори везују постанак празника пасхе са изласком из Египта. То стално наглашавање не може, ипак, да буде без икаквог основа. Као што je прелазак преко Црвенога мора и боравак на Синају са примањем закона, оставио .дубоку бразду у традицији Израшьаца, исто тако остао je у дубоком сећању и сам излазак из Египта и празник који je том приликом светкован. Управо то јако сећање на све те догађаје који се стално наглашавају и спомињу кроз делу историју Израиља све до његове пропасти, најбоље доказује да су се ти догађаји фактично морали одиграти, и да се том приликом нетто догодило што je остало у јаком сећању Израиљаца. Због тога ретко се данас налази паучник који би сумњао у историчност тих догађаја. 2 ) И при самом изласку из Египта морале су се догодити такве ствари које су страшно деловале и на самог Фараона да je у душевној депресији одобрио одлазак Израшьаца из земље. Али то je деловало и на Израиљце да су се ти догађаји дубоко усекли у сећању. Традиција, при томе, једнодушно говори да je ту почетак једноме празнику којег су сви Израиљци требали славити, ако нису хтели да изгину односно помру. Због тога што je анђео смрти прошао крај њих и што им je сачуван живот, назван je тај празник „pesah“. Именица „pesah“

*) Види „Богословље“ год. V. св. 3. стр. 271.

J ) Исп. Е. Sellin. Geschichte des israelitisch-jüdischen Volkes Leipzig .1924, CT. 58. 53.