Богословље

Као што je већ горе речено, Буда није себе сматрао инкарнацијом божанства. По сволю бићу и суштини он je човек као и сви остали људи што су. Разлика je салю у томе, а то> je главна основа и оригиналност његове науке, што je он, како je тврдио, у овој садањој егзистенцији света био први који je пронашао тобоже прави и једини пут спасења за којим људи чезне и којим, вековима и хиљадама година пре њега, нико није ишао. Стара браманска мисао, да je полазна тачка на путу спасења: сазнањедајесав свети све у свету зло, јавља се и код Буде, само још више пооштрена; егзистенцијау опште je зло. Док je религија у веданском периоду захтевала: жртве и молитве, у браманском; знање закона, у хиндустичком: веру, оданост и љубав к Богу, дотле je Буда све ово порицао и показивао један сасвим други пут к спасењу. Док je за брамане спасење човеково: у сједињењу с Брамом или у вечнол! блаженом животу у царству Браме дакле, у вечној блаженој егзистенцији, дотле je Буда вечним спасењем називао: престанак егзистенције, улазак у Нирвану, т. ј. потпуно ишчезнуће, „угашење“ дакле, дефинитивно ослобођење од онога закона кружног тока живота (т. зв. „caAvcape“), т. j. престанак сеобе душе из тела у тело, из једне у другу егзистенцију. Буда je спаситељ ; али спаситељ који je прво себе спасао. Спасење, по учењу Будином, не долази ни од кога другога, већ од себе самога. Треба само сазнати пут, кога je први пронашао Буда, и по њему идући кроз ову егзистенцију доћи ће се до неегзистенције, Нирване спасења. Taj пут je г „гашење жеђи“, т.ј. ослобођење од страсти и свију жеља уопште, или Шопенхауеровим речима —: негација воље за ЖИВОТОЛI. У чувеној својој, првој уопште, беседи у Бенаресу Буда даје нацрт програма и, тако рећи, синтезу своје науке у овим следећим речима : „Постоје две крајности, о монасн, којима не сме да служи онај који je иступио из световног живота. Koje две? Једна je одавање (преданост) уживању у сладостраспша; она je ниска, обична, простачка, неплеменита, бесциљна. Друга je одавање мучењу себе самога; она je болна, неплеменита, бесциљна. Не павши ни у једну од ових двеју крајности, о монаси, Савршени (тј. он, Буда) je нашао један пут средине који очи отвара, који разум отвара, који к лшру, к сазнању, к про-

112

Богословље