Богословље

свећењу, к Нирвани води. А какав je, о монаси,. ова] пут средине кога je Савршени пронашао, који очи отвара, који разум., отвара, који к миру, к сазнаньу, к просвећењу, к Нирвени води ?' То je овај племенити, осмокраки пут, найме : права вера, права самоодлука, права реч, право дело, прави живот, права себеутруђеност, право сећање, право себеудубљивање (контемплација). То je, о монаси, пут средине кога je Свесвршени (Савршени) нашао, који очи отвара, који разум отвара, који к миру,., к сазнању, к просвећењу, к Нирвани води. Ово je, о монаси, племенита истина о страдању: Рођење je страдање, старост je страдање, болеет je страдање, смрт je страдање, растанак од драгог je страдање, жуђено не постићи je страдање,.. укратко: оних пет елемената (чула, преко којих ce цео чулни свет опажа), који дејствују сраштај (приљубљење) за егзистенцију, су страдање. Ово je, о монаси, племенита истина, о поставку страдања : То je ова жеђ која условљава поновно рођење, коју прате радост и чежња, која тамо-амо радости налази, као што je: жеђ за радостима, жеђ за вечним животом, жеђ за вечном смрти. Ово je, о монаси, племенита истина, о отклањању страдања: То je потпуно ослобођење од ове; жеђи, њено напуштање, остављање, скидање, протеривање. je, о монаси, племенита истина о путу који води ка отклањању страдања; То je овај племенити, осмокраки пут; найме: права вера, права самоодлука, права реч, право дело, прави живот, права себеутруђеност, право сећање, право себеудубљивање.. То je права истина о страдању; тако ми се, о монаси, отворите очи о овим појмовима, о којима се раније ништа није чуло, отвори ми се разум, отвори ми се увиђање, отвори ми се знање, отвори ми се поглед.... Необоримо je спасење мога ерца; ово je последњс моје рођење; нема (за мене) више поновног рођења.“ 1 ) Будизам, иако je наука о вечном спасењу (које je предмет и циљ у свима религијама), не потребује за решење овога про-' блема нити веру у Бога или богове, нити молитве и жртве дакле незна и неће да зна ни за догму ни за култ. Он je, по своме погледу на свет, Бога и човека, такав један песимистички. филозофско-морални систем, у коме по природи не би могла бити места за месију као носиоца једне надчовечанске и нат-

т ) В. Jb„ S. 26-28.

113

Месијанска идеја код културних народа пре Христа