Богословље

природне идеје о вечном блаженом животу и спасењу људи. Па ипак, његова je улога у човечанстау била чисто месијанска и једино месијанска. Ако упоредимо Буду и Исуса Христа, видећемо огромну и ф/ндаменталну разлику како у схватању њиховом своје сопствене личности, тако и у науци о спасењу. Буда je за себе увек говорио да je само човек а никако бигочовек. Но Буда, пак, мисли да je управо човек и најсавршеније међу свима бићима, савршенији и од богова. С тога je он себе, без икаквог устезања, стављао на прво место, изнад свих бића која егзистирају у овом светском периоду („калпи“) ма у ком виду (као богови, људи, животиње, па и мртви предмета), јер нико није био спашен пре њега, јер и богови још нису искупљени, него такође чекају на искупљење, чекају на „учитеља богова и људи“ да тај открије дотле непознати пут к спасењу. Али и с друге стране, сви они, који су ишли и прошли овај пут који je Буда открио, равни су њему по својој крајњој судбини у свему. Но и поред ове принципијелне једнакости измеђуГотаме Буде и ньегових потпуних следбеника (монаха) Готама Буда je у овоме свету једини спаситељ, jep je он и једини истински учитељ, од Kora je зависило спасенье свију, и богова и људи. Старије будистичке легенде причају, да се Буда, пошто je сам својим сопственим силама (медитацијама) открио пут спасења, дуто колебао; да ли да свету објави ово своје откриће или не, jep се бојао да га можда људи неће моћи схватити: „Када Узвишени (т.ј. Буда) тако размишљаше, нагињаше срце његово више томе да остане у повучености и да науку не проповеда. Тада сазнаде својим мислима (бог) Брама Сахампати ове мисли Светитељеве и рече у себи: Ваистину, свет ће пропасти; ваистину, свет ће потпуно пропасти, ако срце Савршенога, Светога, највишега Буде томе нагиње, да остане у псвучености и да науку не проповеда. По том Брама Сахампати напусти небо Браме тако брзо, као што би неки снажан човек своЈу савијену руку испружио или испружену руку савио, и појави се пред Узвишенога (Буду). Тада Брама Сахампати откри од горње одеће своје раме, спусти десно колено на земљу, подиже своје еклопљене руке ка Узвишеноме и рече, дакле, Узвишеноме: Господине, о да би Узвишени проповедао науку, о да би Савршени проповедао науку! Има бића која су чиста од прашине шемаљске (богови), али ако проповед науке не чују, пропашће

114

Богословље