Богословље

БОГОСЛОВЉЕ ОРГАН ПРАВОСЛАВНОГ БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА

ГОДИНА VI

СВЕСКА 2.

МЕСИЈАНСКА ИДЕЈА КОД КУЛТУРНИХ НАРОДА ПРЕ ХРИСТА.

(Свршетак)

Нигде религија није претрпила већих метаморфоза, и поступних и наших, као у Инди ји. Најстарији познати нам период религиозног живота Хиндуса je период појаве и развића религиозне литературе, познате под општим именем: Веда („знање“). Но веданска религија je кудикамо старија од најстарије веданске литературе. Издвајањем најстаријих делова Веде (особито у Риг-веда) и њиховим упоређивањем са најстаријим деловима Авесте (извора религије старих Парса), a затим утврђивањем несумњивог међусобног сроства (и језичног и религијског и физиолошког) Хиндуса са свима осталим индоевропским народима (Персијанцима, Словенима, Германима, Грцима, Римљанима и Келтима) показало се да je најстарија peлигија Индије (веданска) беспорно пореклом са Ирана. Дакле, носиоци веданске религије су досељеници са Ирана и они су ce ■с поносом називали: „Арја- народ“, Аријани, и вековима па и хиљадама година су се ревносно старали да се са покорении етароседиоцима (Дравидима и другим примитивним народима) не измешају. Ово je доста допринело да се и њихова стара веровања. са Ирана вековима прилично добро очувају до онога времена, када се први пут почело са њиховим прибележавањем. У најстаријим изрекама и химнама Веде сачували су се трагови некадање вере пра-Аријана у једнога бога, који je носио најстарије име; Диаус (Dyaus, Djaus). Ово име за божанство, које стоји на самоме почетку индијске религије веданског периода, изведено je из основа и корена речи: див (div) и значи: сијати, блистати. Исто порекло имају и ове речи и имена за <sожанство у опште; на Ирану: daiva, daeva (у множини: богови, које je Заратхустра, да би сузбио политеизам, деградчрао на ступань демона); у санскриту (Индија): dêva (првобитно: Бог, а затим у политеизму: нижа добра божанства); у најстаријој