Богословље

Доста рано утврдило се код будиста веровање и о приликама, под каквим ће будући, нови Буда доћи, о времену ньегова доласка, па и о његовом имену. Он ће се звати: Метеија (Metteyya по пали-тексту; Maitreya по санскриттексту). Најстарије место, где се име будућега Буде спомшъе, налази се у „Cakkavati-Sihanada-Sutta“ (XXVI „Сута“ Диг аН и к a ј е). Због своје есхатолошке садржине мисли се, да je она из нетто каснијих будистичких векова можда из најближег времена пред Христовим рођењем или и после овог времена. Без обзира на то, што у овој Будиној проповеди, по свој прилици, нису оригиналне Будине речи, она баш због тога и у толико сигурније показује да у њој има макар и несвесног незадовољства чак и старијих будиста према науци Готаме Буде. •Очекивани месија, који he доћи на самом крају ове „калпе“, проповедаће међу људима љ у б а в (metta“, „maitri“, што значи; љубав), отуда он и носи име : Мете иj a (Metteyya), Маитреја (Maitreya), тј. „Онај који je пун и достојан љубави“, .„Вазљубљени“. Само име његово карактерише метод његовога ■будућега делања ; а по, нема сумње, оригиналном мишљењу Готаме Буде: и љубав je један од оних узрока који не дају да ce човек избави од „самсаре“, тј. од кружног тока поновних рођења. Ми ћемо касније видети, од колико je колосалног зна•чаја за развитак каснијег, похришћанског будизма (односно месијанске идеје) била ова нова идеја, која je y Метеији Буди само у клици дана. У каснијем будизму je избила вера да ће Метеија као •нови Буда доћи на 5.000 година после Готаме Буде. У старијем будизму, из времена око Христова рођења, мислило се да he Метеија као Буда доћи много касније, некада, када људи буду били довољно духовно и морално приправни за дочек •овог великог будућег Месије и примање његове науке. Сада нак веру je се Метеија живи као Бодисатва, тј. као кандидат за Буду, на т.зв. Тусит а-н еб у. 1 ) Каснија буди-

[ ) Постоје 9 небеских сфера, 9 неба. „Тусита-небо“ je четврто небо, почев од најнижег, и у њему живе богови тога ранга. Богови „Туситанеба" су и бивши људи, који су се својим животом на земљн испели до таквог моралног савршенства, које их je, по последњој земаљској смрти, -одвело право на „Тусита-небо“. Али, ту се такође не живи вечно. После ■огромног броја година поново се рађају. Тако he се и они некад „спасти", тј. заслугой Будином ући у Нирвану. На „Тусита-небу“ живе и Бодисатве.

117

Месијанска идеја код културних народа пре Христа