Богословље

стичка канонска литература, особито она у редакцији северног будизма (северна Индија, затим Тибет, Кина, Кореја и Јапан)„ прича да je câw Готама Буда, живећи као Бодисатва на „Тусита-небу“, пред свој силазак (одн. рођење) на земљу „одредио Маитреју (Метеију) за Буду будућег времена, за свога последоваоца као учитеља богова ставивши му на главу своју дијадему (круну) и закључио да (некада) уфе у мајчино тела као бели слон са шест зуби (очњака),“ 1 те je тако Метеија од тога момента само кандидат за Буду Бодисатва. Као што je мало час поменуто, по старијим изворима будизма време доласка Метеије je врло далеко. Готама Буда у једној својој проповеди, у којој описује прошлу и будућу судбину овога света, говори најпре о дугом златном периоду човечанства (у егзистенцији овога света), када je оно имало на челу светитеље-цареве (т.зв. „Какаватицареве“) и у коме je оно живело невиннм и блаженим животом. Било je шест таквих царева, и сваки од њих владао je светом „стотинама и хиљадама“ година. За време седмог владара, који није по примеру својих претходника, него по својој личној увиђавности владао светом, почео je полако, затим све више и више, да се у свет увлачи грех. Људи су до тог времена живели по 80.000 година, њихови потомци упола мање свега 40.000 година, потомци пак ових 20.000 година итд., док век човеков у време Готаме Буде није спао на 100 година. Овај и физички и морални пад ићи ће и даље: „Доћи ће једном време, о монаси“, говори даље Готама Буда, „када ће ови (данашњи) људи некада имати децу, чији ће век бити само 10' година. Тада ће девојке бити у петој години полно зреле. У периоду људи десетогодишњега века нестаће за увек јела, као што су: растошьено масло, свеже масло, уље, мед, шећерни сок и cô, a дивља хељда биће тада најукусније јело. Као што je сада „curry“ од пиринча и меса најфиније јело међу деликатесама, тако ће у оном периоду људи десетогодишњега века дивља хељда значити највеће уживање. У том ће периоду пот-

Један међу њима je и Метеија, коме he идуће рођење бити последње polierte. јер he постати Буда.

Н D-r Hermann Beckh, op. dt, 1 B-d, S. 32. Под истим символом,, према канонскоы буд. спису Lalitavistara “, и Готама Буда се .оваплотио“ a такође и В и паси Буда пре 91 калпе (Digha-Nikaya, XIV, новобуд. изд ). Историје свих бивших и будућих Буда су скорб сасвим нстоветне-.

118

Богословље