Богословље

пуно ишчезнути оних десет путева доброта поступка, а проповедаће се енергично десет путева рђавога поступка. Наша реч: „добро“ неће тада уопште постојати. И од куда онда некога, који би добро чинно? У оном времену биће поштовани и слављени они, који не поштују матер и оца, који су непријатељски расположени према зскетима и браманима, који су непослушна глави породице. Као што се сада сматрају за достојне поштовања и похвале они, који поштују матер и оца, који су пријатељски расп IЛожени према аскетима и браманима, који су послушна глави породице, тако ће се онда сматрати за достојне поштовања и хвале они, који не поштују матер и оца, који су непријатељски расположени према аскетима и браманима и који су непослушна глави породице. О монаси, у оним временима, која fee доћи и у којима ће људи само десет година живети, неће се ни мало имати обзира према матери, сестри материно], жени материног брата, жени учитеља и ма којој туђој жени, које се (иначе) морају високо ценити, него ће сзе једно с другим живети у чулно] љубави као козе, овце, перната живина, свиње, пси и шакали. У оним временима бића ће једна према другими гашти силну мржњу, затровано непријатељство, велико огорчење и страсне убилачке мисли: мати против свог сопственог детета, син против своје матере, отац против свог сопственог детета, син против свог оца, брат против брата, брат против сестре, сестра против брата. Ништа другојачије, него као што ловца, када угледа дивљач, обузме силпн нагон гоњења, непријатељске намере, силна жеља и страст за убијањем, тако fee у оним наступајућим временима бића једна према другима гајити силну мржњу, затровано непријатељство, велико огорчење и страсне убилачке мисли: мати против сопственог детета... (итд.). О монаси, у оним наступајућим времени «а, када људи буду живели ] ш само по 10 година, наступиће седмодневно време мача: Људи fee ce међусобно погледати као дивљи зверови, у њиховим рукама видеће се оштри мачеви и као дивљи зверови клаће један другога. Али, тада ће, о монаси, неки доИи на мисао: Да не би ниги ми коме нити нама ко какво зло учинио, биће најбоље да се повучемо у џунгле пустиње и шума или у лианове (бршљанове,. лозове) густише по великим шумским дрветима или на неприступачна речна острва или у гудуре планина ида тамо животаримо хранећи се корешем и шумским плодовима, и они

119

Месијанска идеја код културних народа пре Христа