Богословље

пену невероватним, да je озде доживљено нетто на основу већ постојећег егзотичног знања и надања“. 1 За правилно решење месијанског проблема није довољно само научно интересовање, a још мање je довољно испитивање руковођено принципијелним омаловажењем и презрењем. Према ΌΒOΜ6 проблему треба имати, ако не искрене љубави, а оно барем искреног поштовања, јер се овим проблемом цело човечанство, и од вајкада, свом својом дутом интересовало. Непријатељи хришћанске религије испитују стара документа човечанства да би утврдили, како je оно много и дуго лутало, и изводе из тога закључак да оно никад није ни изишло нити ће изићи на прави пут. Они неће да схвате, да je човечанство •својим урођеним, Богом дарованим инстиктом осећало неопходну потребу и предосећало остварење својих највиших надања. Они заборављају, како и Ренан каже, „велику чињеницу: да je човечанство вавек било религиозно,“ 2 ) и да оно свим својим бићем тражи истинске путеве кроз овај живот, да би доспело у вечни. С тога, испитивању овога проблема треба барем с минималним пијететом приступити. Тако je и Исус Христос корио своје сувременике, учене фарисеје, који су без довољно љубави и праве побожности яспитивали и проучавали своје свете књиге, стара документа, у којима je истинска побожност дошла и у месијанској идеји до свог изражаја : „Ви испитујете писма, јер миелите да у њима имате живот вечни: и баш она сведоче о мени 8 )“, говори ;им Исус Христос. Слично томе могло би се рећи и оним многим „савременим“ испитивачима старих докумената прехришћанских народа, којима je циљ да у оним спољним прехришћанским изражајима свеопште месијанске идеје нађу и спољни изражај хришћанске месијанске идеје и да у овој последњој оспоре како реалност њеног спољњег изражаја тако и истинитост саме њене суштине. Треба да се зна, да нису само овакви испитивачи религиознога живота старога човечанства и једини преставници наука, који ce баве религијским стварима ( религијске историје, религијске психологије и религијске

1 Adolf von Hamac k, Die Entstehung der christlichen Theologie und des kirchlichen Dogmas. Gotha 1927. S. 45—46.

2 Види код: D-r P. Schanz, Apologie des Christentums. Freiburg im Br. 1910. B-d 11, S. 111.

Job. V, 39.

133

Месијанска идеја код културних народа пре Христа