Богословље

филозофије). Постоји и велики број научника, чији ce đpoj y последњим деценијама и увећава, који на основу чињењица другојачија схватања имају. Они виде, да она стара документа религиознога живота човечанства говоре о божанском Спасителе света на разне начине, као што je, по речима Св. Писма и „Бог оцевима (Јевреја) негда много пута и на разне начине говорио преко пророка 1 “, да су та документа исписана мислима са дна душе човечанства, и да су она кроз призме најразноврснијих спољних утицаја и људске фантазије многоструки израз предосећања најтајанственијега, али природнога чула душе људске, религиознога осећања. Било би неприродно, и могло бн ce равњати са највећим чудима, када религиозном инстикту не би одговарала спољна реалност. Но многобројни су разлози, због којих не само теолози него и многобројни нетеолози међу школованима стоје на теистичком земљишту. Са тога земљишта ни појава ове месијанске идеје, која je, као што се видело из ранијих излагала,, саставни део религиозности човечанства, не би имала свога. оправдања ни смисла, ако je Бог (који кад постоји, мора да je о та ц небески човечанству) могао природи људској утиснути клипу једне такве идеје, која се морала испољити, али која се неће никад остварити! Нигде у живој природи, онде где ce јавља какав инстикт, не може се наћи биће, чијем инстикту не би реалност одговарала. Зашто онда да не би и месијанској идеји, која je један од главних унутрашњих изражаја религиознога инстикта, не би морала реалност одговарати?' Ми незнамо, како су стари, прехришћански „примитивни“ народи изражавали ову идеју. Али, свакако на исто тако примитиван начин као и данашњи задивљали, некултурни народи., Код старих културних народа, пак, као што смо видели, избила je она снажно на површину. Да ли данашњи културни и будући још културнији, просвећенији народи можда неће више осећати потребе за једним божанским Спаситељем? Да ли ће култура учинити излишним веру у Бога, односно веру у божанског Учитеља и Спаситеља? Ни мало ово није вероватно;, ни мало се данашње човечанство не осећа срећнијим и задовољнијим са овим земаљским животојМ, него оно старо човечанство с мањом културом; још мање се осећају срећним и задовољ-

') Јевр. I, l.

134

Богословље