Богословље
Својим страдањем на крсту; а с друге опет стране je и препородио човечанство принципима Свога морално-социјалног учења. Какви су ти принципи, и колико je Исус Христос успео видеће се из следећег излагања; Морално и социјално учење Исуса Христа. Ми смо већ раније цитирали речи самог Христа Спаситеља (Мат. 5,17.) из којих се види, да je Он употпунио и усавршио морал Старое Завета и кроз то дао и боље друштвено урефенье, на основу љубави чистих и племенитих побуда човека према Богу, самом себи и ближњем. Уважени апологета и моралиста Dг. Рh. К η ei b објашњава однос Исуса Христа према моралу Старога Завета речима: „Исус je клице за једно апсолутно савршено морално учење, које je већ у Старом Завету било положено, до савршенства развио, употпунио, пошто je Он закон „испунио“ (Мат. 5,17.). Мефутим Он није само „испунио закон“, будући да се успротивио спољашњим формама и казуистичким ограничењима фарисеја и књижевника (Мат. 5, 17.), него je Он и националне и временско-историске форме укинуо а идеале, који су били положени у старозаветном моралном учењу, јасно и консеквентно разветлио (Мат. 5, 21. —48.). Ипак Он сам није у појединостима закон у овом смислу даље изградио, ако смемо тако рећи, него je основно начело закона: љубав према Богу, самом себи и ближььем довео у хармонично јединство, а да при том није тачно означио национално и временски историско ограничена. Тако je Његово морално учење постало апсолутно савршено, т. ј. једно морално учење, које садржи све старе и нове системе без њихових недостатака и Његова се (Христовог моралног учења) узвишеност према сваком другом моралу опажала и опажа. Заснивање морала из Бога као на једино истинском и добром даје моралности једно неприсподобиво високо освећење. Такав морал има кроз то један апсолутан извор и једну апсолутну еврху. Ова пак еврха јесте еврха за сваког и за све, еврха изнад свега пролазног, еврха, чије остварење злоћа и спољашња сила несме и не може онемогућити“ 1 ). Према томе не могу се и несму применити речи философа-етичара Fr. J о d l-а на Христов морал, које гласе: „Морално je по себи нетто променљиво, што
') „Die Jenseitsmoral“, Dr Ph. Kneib, ibid. стр. 231.—232. Богословље
153
Главки ггринципи морално-социјалног учења Исуса Христа