Богословље

подлежи развитку и, као и све што се развија, према приликама подлежи и назадовању“ 1 ). Као што je морал Старог Завета, тако je и морал Христов заснован на чистом монотеизму, на вери у једног правое и истинитог Бога. Морал Христов je као такав, исто као и морал Старог Завета, теономан, теоцентричан, хетерономан и умерено аутономан. Па онда, у Христовом моралу се са нарочитим нагласком истине љубав Божија према грешним људима речима: „Јер Богу тако омили свет, да je и сина свога јединородног дао, да ниједан који га верује не погине, него да има живот вечни" (Job. 3, 16.). Морал Христов je у својој основн и суштини морал љубави, док je морал Старог Завета, како смо се из ранијег излагања уверили, морал правд е 2 ). Свој пак морал назива сам Исус Христос лаким јармом, лаким теретом речима; „Узмите мој јарам на себе и учите се од мене, јер сам кротак и смеран у ерцу и наћи ћете одмора душама својим. Jep je мој јарам благ, a моје je бреме лако“ (Мат. 11. 29,—30.). Језгро Христовог морала садржано je у љубави човека према Богу, самом себи и ближњем, која специјално у Христовом моралу добија своје јасно и савршено значење на следећи начни: Наиме, кад људи правилно схвате љубав Божију према грешним људима (Job. 3, 16.), нарочито драговољно страдање Исуса Христа на крсту за грешни род људски; онда и љубав човека према Богу потиче из племенитијих и похвалнијих побуда. С тим у вези Исус Христос тражи од Својих еледбеника не само добро дело по форми, него и похвалне побуде пре учињених дела. Тако н.пр. молитви, милостињи, посту и другим добрим делима (сравни: Мат. 6, гл.), треба да претходи и добар мотив, тражи се, дакле, да дела не буду салю по изгледу добра, као што je био случај са старозаветним фарисејима, чије je лицемерие поступке Исус Христос нарочито осуђивао и жигосао (Мат. 23. гл.). Дакле, Исус Христос захтева од сваког свог еледбеника, да ради отворено и поштено, а не скривено и лицемерно. Прелю толю по Христовом моралу су за осуду не салю грешна дела, него и грешне мисли и жеље. Осим чисте и похвалне љубави човека прелш Богу, коју je Исус Христос најочигледније објаснио и препоручио Својим.

') Fr. Jodi, ibid. стр. 109, —110,

2 ) Dr. Th, Ziegler, ibid. стр. 63. —70.

154

Богословље