Богословље

свога Ослободиоца и Спаситеља 1 ). Споменућемо о ропству још и ово : У хришћанским моралним системима прави се разлика измену ропства у строгом или апсолутном свои значењу и ропства блажијег значења. По првом ропству роб je потпуно бесправан и третирао се не као правна личност, него као и свака друга ствар свога господара. Ово je ропство било у времену пре Хр. код незнабожачког народа, прехришћанских грчких и римских философа и мало у блажијој форми и код старих Јевреја. Против оваког ропства Исус Христос je био одлучно против. Под другим блаж иj и м ро пс т в о м подразумева се зависност радника и слугу од послодаваца и господара, при чему се признавало и признаје раднику и слузи достојанство и право човека. Ову другу (блажију) врсту ропства признао je и Исус Христос и Његови апостоли (сравни: Мат. 20, 1.; 25,24. —30. , —23.; поел. Филимону и друга места). Мефутим, „Хришћански роб je стекао у старо време на основу вере, благодати, црквене заједнице и братске љубави моралну слободу и равноправ.чост, која га je подигла из његовог униженог социјалног стања и унутарње га усрећила. Овако духовно ослобофење могла je и хтела хришћанска религија одмах да спроведе, да тиме изврши своје небеско послање. Уништење земаљских окова црква није одмах тражила, исто тако, као и ослобофење од зла и ограниченна у другим правним областима; 1.) зато не, јер да се одмах уништило ропство, то би се изазвао поремећај ондашњег правног и социјзлног уређења; 2.) пошто једно мноштво робова нису били ни морално ни економски јаки и зрели, да слободу како треба употребе; 3.) јер такав један програм потамнио би духовно натприродни смисао спасења и унео би нечисте елементе у цркву“. „Црквено богослужење и приступ робова у монашки и свештенички сталеж премостило je провалију измефу духовно и социјално растављених класа“ и „графанско законодавство почиње већ за Константина да скресава израштаје ропства и да олакшава мучно (жалосно) угњетавање робова“ 2 ). И учењем о крајњем моралном циљу Исус Христос je унео спокојство у сндашње друштво, које je у лутању тражило сми-

J ) Dr. Th. Ziegler, ibid. стр. 64. и 68.

a ) D. Dr. J. Mausbach, 111. Bd., ibid. cip. 130. и 131.

158

Богословље