Богословље

Хришћанство иса Хришћанством“ 1 ). Под благотворним утицајем Хришћанства настао je у схватању државе и њеног урефења један велики преокрет. Наиме, док je држава у старом прехришћзнском времену употребљавала све графане, особито ниже сталеже, као средство за своје често пута и безобзирне цшьеве; дотле Исус Христос наглашава лично достојанство сваког човека и његову слободу, истичући у исто време постизавање царства Божјег као највиши морални идеал. У прехришћанском државном уређењу нестајао je индивидуалам живот графана. Напред смо споменули, да je велики грчки философ Платон замишљао и желио таку државу, где нема ни породице ни породичног живота. Мефутим Исус Христос je, како смо већ напред истакли, проповедао једнакост свих људи и под утицајем овог учења право личности je свевишеи вище стицало признања и у Цивилном Праву, односно •строгости Римског Права су све више ублажаване. Деспотизам Истока и влада римских патриција je све више потискивана. С друге опет стране Исус Христос je препоручивао покорност и верност према законитој државној власти, а да се тиме није унижавало достојанство човека. Препоручивао je респектовање ауторитета државне власти, а осуфивао сваку т:амовољу; препоручивао покорност, а осуфивао ропство 2 ). Дакле, непобитна je чињеница, да су моралнс-социјална начела учења Исуса Христа благотворно утицали и на урефење друштвй и државе. Наше излагање о главним принципима морално-социјалног учења Исуса Христа завршавамо једном општом напоменом следећим речима; Својим животом и радом Исус Христос je, ксо Богочовек, био и остаће за сва времена морални идеал, коме сви људи треба да теже, ако желе и хоће, да изврше како треба морални задатак и тиме да постигну свој крајњи морални циљ.

С. Сшанковић.

') Цитирано по: Apologie des Christentums, Dr F. Hettinger u Dr. E. JVlüller, V. Bd.. Freib. im Br. 1900. стр. 452,

2 ) Dr. F, Hettinger и Dr. S. Weber, ibid. стр. 364.

162

Богословље