Богословље

по којима je предање о Исусу, пре него што je фиксирано у нашим јеванђељима, претрпело велике промене (Dibelius, Bult mann). С правом пита Feine: Зар би апостоли дозволили да праву, историску слику Исусову замени лажна? По Feine-ову мишљењу данашња синоптичка јеванђеља постала су из разних ранијих јеванђељских списа. Наше Маркове јеванђеље, које у данашњем облику тешко да je дело Марково, јесте проширење првобитног Маркова списа. Марково јеванђеље чини основу првом и трећем јеванђељу. Поред Маркова јеванђеља употребио je писац нашег првег јевгнђеља, које у данашњем своме облику није апостолски спис, још један извор, који се састојао из Исусових говора: τα λόγια апостола Матеја. По овоме, једноме од својих главних извора, с правом се зове прво јеванђеље јеванђеље по Матеју. Догађаје и дата која се спомињу салю у првол! јеванђељу, узео je писац по свој прилици из усмене традиције. Јеванђелист Лука употребио je при писању свога јеванђеља Марково јеванђеље, један или више извора са говорима Исусовим и усмену традицију (нарочито јерусалимске дркве). Што се тиче времена када су написана синоптичка јеванђеља, Feine узима да je Матејево јеванђеље, према 22,7, написано после 70. године, исто тако Лучино, а Марково око 70. године. Дела Апостолска написао je помоћу писаних извора јеванђелист Лука, нешто после свога јевађеља, дакле измену 70. и 80. године. Код четвртог јеванђеља износи аутор прво историју јовановског питања. Говори о модерним критичарима који побијају аутентичност 4. јеванђеља. Сам не спада међу ове, него, са join неким протестантскил! богословским научењацима (Th. Zahn, А. Schlatter, J. Haussleiter, W. Lütgert, F .Barth и др.), признаје апостолски карактер овога јеванђеља. Противно научењацшма који 4. јеванђеље приписују не апостолу него презвитеру Јовану тврди Feine да je Папије знао само једног Јована, апостола, и салю je овзј Јован живео и радио у Малој Азији. О одношају 4. јевапђеља npeAia синоптичкил! говори Feine доста кратко. После 4. јеванђеља пре;ази на посланице апостола Павла. За такве сматра све његове посланице које се налазе у новоза ветном канону, осим посланице Јеврејима. Код посланице Галатима je уз северно-галатијску хипотезу. Друго путовање апостола Павла у Коринт било je, по Feine-y, изл!еђу 1, и 2. посланице Коринћанилш. Излтђу 1. и 2. Коринћанилш написао je апостол Павле Коринћанима једну посланицу с болол! у ерцу и

168

Богословље