Богословље

био у монашки чин, тако да je манастиру, у који монах намерава да пређе, била одузета могућност да дође у власништво и посед иметка односног брата а тиме je нестао један важан разлог за примање истог брата, jep je и код манастира ових времена постојала очигледна тенденција ка јачању свог економског положаја. Уједно се у споменутим законским одредбама настојатељи манастира директно позивају, да монахе, којима недостаје потребна постојаност и истрајност, не примају у своје манастире, док се надлежним епископима и генералним архимандритима манастирских провинција ставља у дужност, да употребе сва сретства у сврху искорењивања овог рђавог обичаја, који стоји у пуној опречности са начелом клаузуре, фиксираним у 4. канону халкидонског васељенског сабора. 1 Као мотиви за прелаз у други манастир наводе се у житијима диференције између монаха, који прелази, и водеће или друге које истакнуте личности у манастиру 8 , опирање, да прихвати избор за настојатеља, 3 тежња за савршенијом аскезом, 4 божанска промисао, 5 сталан пораст посета од разних личности, што je било од великог уштрба по вођење несметаног интензивног аскетског живота. 6 Главни пак мотив била je код монаха овограздобља јако развијена покретљивост и склоност ка честом мењању места боравка, о чему je било већ раније говора, Прелаз из једног манастира у други могао je уследети противно начелу манастирског поретка самостално и самовласно без икаквих формалности, а могао je имати и характер једног формално коректног црквеноправног акта, ако je извршен са претходним знањем и саизволом надлежног настојатеља. 7 Као

1 Non Justin. 13 c, 7 (a 535): Προσήκον δέ έστι, -τούς εύλαβεστάτους ηγουμένους μη είσδέχβσθαι τόν τούτο αλήτης γά,ρ ό τοιούτος βίος καί μοναχικής καρτερίας ούδ' όλως έγγύς, ούδέ σταθερής καί μονίμου -ψυχής, άλλά «εριφερομένης τε καί άλλοτε άλλα ϊ,ητούσης άτόδειξιν έχων, ώστε καί τούτο κωλύσουσιν οί θεοφιλέστατοι έιτίσκοΛΟΐ καί οί γε άρχιμανδριται λεγόμενοι καί καλούμενοι, τήν μοναχικήν σεμνότητα κατα τούς θείους κανόνας φυλάττοντες ·

2 Callinici vita s. Hypatii edd. Seminari! Philologorum Bonnensis sodales. Lipsiae 1895. p. 20; 87.

8 Theodori encomion in s. Theodosium ed. Usener, Der hi. Theodosios. Leipzig 1890 p. 106-7.

* Ibidem p. 14. τελειωτέροις τής άσκήσεως «ροσβαίνεν βουλόμενος 30νοις.

5 Ibidem ρ. 14.

6 Cyriili Skythopolitanì vita s. Abraamii ed. Grégoire, Revue de Г Instruction publique en Belgique t. 49, 5e iivr. (1906) p. 284 sq.

7 Право отпуштања из везе манастирске заједнице у сврху прелаза у другу вршио je настојатељ те je према том акт прелаза, извршен под.

196

Богословље