Богословље

посебан случај ваља истаћи прелаз монаха из једног манастира у други у сврху преузимања управе овог другог манастира, а на молбу братства дотичног манастира или на позив епископа, на чијем се подручју манастир налази, или личности која je ктитор манастира. Прелаз монаха из једног у други манастир није везан за одобрење надлежног епископа, као што истом не припада право премештања монаха из једног манастира у други. Из материала, који се односи на историју овога времена, не може се констатовати ниједан конкретан пример вршена оваквога права по епископу. Предазом губи монах права и разрешава се дужности у старом манастиру, а стиче права и преузима дужности у новом манастиру према одредбама истог манастира. У житијима монаха не спомиње се ништа да ли се о акту прелаза саставља писмен протокол и да ли манастир, из кога брат иступа, шаље манастиру у који исти брат прелази, писмен извештај о прелазу те да ли тај извештај садржи и податке који се односе на верско и морално расположена тога брата. Како установа συστατικαί έπιΰτολαί 1 тако и државне законске одредбе о имовноправним дејствима прелаза 8 изгледа да дају оправдана за претпоставку, да je предузимано писмено фиксиране акта прелаза, јер имовинска супстанција монаха који прелази у други манастир, a која je у смислу цитираних норми дефинитивно прелазила у својину манастира, који напушта, морала je несумниво формално бита инкорпорирана манастирском инвентару и акт инкорпорације евидентиран.

овим правним условом, био формално коректан. Настојатељ манастира, у који дотични монах жели прећи, добијао je тиме формално-правну подлогу за диспозицију гледе пријема у свој манастир дотичне личности. Законске одредбе цара Јустинијама у πον. 13 с. 7 и πον. 155 с. 42 не садрже апсолутну забрану прелаза, него je њихова сврха, да прелаз што више ограниче; примена ограничавања прелаза остављена je нахођењу настојатеља н његових претпостављених црквених власти, a ово ce ограничавање могло вршити ускраћивањем отпуста из једне и ускраћивањем пријема у другу манастирску заједницу.

1 Έπιστολαί συστατικαί или κανό νικαί = γράμματα έΛίσκόΐτων, συστατικά, κανονικά = συστατικά. Види ο овој установи cann. apost. 13, Antioch. 8 и 11, Sard. 9, Gangr. 41 и Chalc. 13.

2 Now. Justin. 13 c. 7 et. 155 c. 42. Cf. A. Knecht, System des justinianischen Kirchenvermögensrechtes, Stuttgart 1905. p. 62 sq.

197

Прилози правној историји манастира у грчким областма