Богословље

§ 3. ИСТУПАЊЕ ИЗ МАНАСТИРА У СВРХУ ПОТПУНОГ ПОВЛАЧЕЊА У ПУСТИЊУ.

Осим споменуте већ две форме иступања из манастира ваља приказати још и ову, која се по својој евреи битно разликује од истих. Монаси који су хтели да потпуно избегну везе, које су како у верском тако и у економском 1 погледу постојале између света и манастира, изводили су ову апсолутну сепарацију повлачењем у врло тешко доступне пустиње, које су лежале изван домашаја саобраћаја. 2 Веома характеристично je Aie сто у Apophthegm ata Macarii Aegyptii, у коме стоји како су два монаха, напустивши κοινόβιον и повукавши се у крајњу пустињу, успели да пуних четрдесет година не дођу у додир уопште ни с једним људскил! бићем те да су тада, приликом састанка са чувеним монахом Макаријем Египћанином, ставили на њега питање πώς εχει ό κόσμος. Два појма κόσμος и έρημος претстављају апсолутну опречност, која je y погледу света идеја постојала између људи у свету и између монаха, који су живели ексклузивним пустињачким животом. 3 Не мање карактеристичан je и конкретан случај чувеног тада монаха и потоњег архимандрита Александра Акоимета, који je, напустивши манастир архимандрита Илије и носећи еванђеља у руци, повукао ce y пустињу, где je провес седам година μηδενός τών έπιγείων μερίμνων; разлог овом поступку лежи у том, што су по Александрову мишљењу у животу истога манастира лаксно вршене одредбе и заповести еванђељске и што управа лшнастира није хтела испунити Александров захтев гледе стриктног примењивања еванђеоских начела и заповести. 4

1 Египатски манастири имали су врло развијену економију и узимали су јака учешћа у измени добара. У папирусима налазимо о томе обилан -материјал, који пружа врло солидну основу за састав једне монографије о економским одноенма египатских манастира.

3 Интересантни конкретни приыери овог поступка и мотивација истога наведени су у Apophth, Mac. Aeg. Migne PO, 34 col. 237; vita Alexandri Akoimeti с. 8 ed. de Stoop p. 22 sq. vita S. Sabbae capp. 6 et 66 ed. Cotelerius, Ecclesiae graecae monumenta 111. pp. 226 sq. 334 sq. Догађало ce да je и настојатељ манастира напуштао манастир, који je сам био основао, и да ce повлачио у пустињу, али ово je била већ ређа појава; тако Данил Стилит, игуман κοινόδιον-a код места Telanissa, KCtraXurcbv άχαντα curò топ ρ-οναστηρίου (Vita s. Danielis Stylitae ed. H. Delehaye, Les saints stylites Bruxelles—Paris 1923 p. 10.

3 Apophth. Macarii Aegyptii. Migne PG 34 coi 237.

* Vita Aiexandri Akoimeti c. 8 ed. de Stoop p. 22 sq: τότε άκατα-

198

Богословље