Богословље

§ 4. ПОДЕЉИВАЊЕ ОТПУСТА ИЗ ВЕЗЕ МАНАСТИРСКОГ БРАТСТВА.

Као што ce може закључити из материјала садржаног у житијима монаха IV. —VI. столећа и државних законских одре.даба 1 право подељивања отпуста из манастирске заједнице припадало je настојатељу. Ово право било je дискреционарне природе; настојатељ у вршењу истога није био ограничен ‘Сабором манастирског братства нити je ваљаност и правомоћност топрсдметног расположења била везана за апробацију надлежног епископа. Епископ у овој епоси уопште нема још никакав правни утицај на састав манастирских заједница. Поступай у давању отпуста био je веомз кратак и усмене природе; отпуст je постао правомоћан и извршан са моментом до· ношења одлуке поводом усмене молбе од стране подручног монаха и био je обично одевен у молитвену формулу 2 . Нормирање овог права спадало je у искључиву компетенцију појединих манастирских заједница али се оно првобитно, по свој прилици, заснивало на обичајном праву. Право подељивања отпуста имао je настојатељ првобитно без обзира на сврху иступања монаха из манастирске заједнице, али je већ концем V. столећа законодавство позноримске државе одузело од игумана вршење овог права у случају иступања из манастирске заједнице с одређееом намером и сврхом враћања у свет у стање мирјана. Догађало се, наравно, доста често да напуштање манастира у сврху повлачења у пустињу и прелаз у други манастир, уследи и без полученьа формалноправног отпуста, али овај формални недостатак није алтерирао имовноправне последице које je држава била статуирала гледе прелаза у други манастир 3 .

βχήτφ θυμφ ληφθείς, ώς ζημιωθείς τόν παρελθόντα χρόνον άπαντα καί εις ούδέν •άναλώσας, συνταξάμενος δύ τοίς άδελφοϊς jtdatv, δχων τό άγιον εύαγγέλιον, άκολουθήσαι τοίς γεγραμμένοις καί μιμήσασθαι τούς άγιας πατέρας ημών.

1 Cf. примедбу 20.

2 Пример за форму молбе у vita s. Sabbae с. 66 ed. Cotelerius op. cit. HI p. 331 sq.: άιτόλυσον ημάς. О подељивињу отпуста у облику молитвене формуле види Cyrilli Skythopolitani vita s. Abraarnii ed. Grégoire p. 223: δστις Άδραάμιος άιτολυθείς μετ’ εύχής τού ά66ά αύτοΰ; формула отпуста сачувана je у Cyrilli Skythopolitani vita s. Sabbae c. 6 ed, Cotelerius op. cit, 111 p. 226: Архимандрит Илија поводом молбе св. Саве за подељење отпуста из манастира чини расположена са речима άπολύω σε. σύ δέ μηδενός τής ■συνοδίας γινώσκοντος άτιθι έν εΙρήνη καί κύριος έστω μετά σοΰ.

3 Cf. non Justin. 13 с. 7 и 155 с. 42.

199

Прилози правној историји манастира у грчким областима