Богословље

јавиле 3 . Успомена на св. Нила у православно} цркви слави се 12. новембра, а у римо-католичкој 12. јануара. У Цариградском Синаксару, у месецесловима, а тако исто и код Никифора Кзлиста 2 налазимо сведочанство, да су за време императора Јустина 11. (565. —578. г.) мошти св. Нила и других синајских аскета пренесене у Цариград и смештене под жртвеник храма светих апостола Петра и Павла. (НаставиНе се)

Вшентије Фрадински,

Асистент Беогр. Университета

ХРИШЋАНСТВО И ПРИРОДНЕ НАУКЕ

Велики део интелигенције, или боље рећи „полуинтелигенције“, а и велики део широких маса, заведени яесавеснимвођама, заузима непријатељски став према хришћанству с мотивацией, да су природне науке својим напретком разорила темеље хришћанства. Они кажу: Раније, док се још није могло јасно и поуздано погледати у законе природе, у просторну и временску бесконачност света, било je лако и природно да се верује у Бога, у стварање света и чуда, у откривење и бесмртност душе. Али данас, у времену природних наука, не допушта се више то веровање. И модерном човеку, коме je немогуће

1 Познато je да je Кирил Александријски, водећи борбу са Несторијем, чије су проповеди биле распрострањене међу калуђерима, писао последнима писма против Несторија (Migne, Cyril. Alex. т. X, (ер. XXVI, стр, 140 CD 141 AB). Стога je потпуно могуће, да je Нил, који je одржавао јаку везу са светом, био добро упућен у несторијанску јерес. И ако ми нигде у његовим писмима не налазимо да он изрично спомиње име Несторија, ипак наглашавање идеје о сједињењу двеју природе у Христу (ер. lib. 11,. 292. Migne gr. s. t. 79. col. 345 В) и јединству Његове ипостаси, које није лишено полемичке тенденције (epist. lib. 111, 91. ibid. col. 428 CD; и epist. 92, col. 428 D), а исто тако употребљавање термина Θεοτόκος (ер. lib. 11,. 180. ibid. col. 293 A; epist. lib. I, 247. ibid. col. 180 D; de mon. exerc. 776 A) допуштају помисао, да je Нил водно борбу против несторијанске јереси, која ce je већ појавила y одређеном облику. Термин Θεοτόκος дао je повода претпоставци H. Kihna, да je св. Нил умро после 3 весе.ъенског сабора, тј. око 435 г. (види Н. Kihn, Patrologie, Paderborn, Band 11, 1908, стр. 235),

2 Види Niceph. Callist. његову Eccles. Histor. Migne gr. s. t. 146, Cap, LIV, col. 1256 C.

218

Богословље