Богословље
тачна и истинска права линија. То je толико тачно, да, кадгод се наиђе у природ» на неко тело које показује приближно правилан математички облик, одмах се помисли да га je људска рука дотерала. Чак ни човек не може да створи математичке облике, јер свака нацртана линија има већ и своју ширину, а она по дефиниции треба да има само дужину. Дакле геометријски облици нису ко пи ja опажања стварности већ помогу човековог ума коригиране слике опажања. Они су схемата. Према томе природни закон je утврђена .математичка формула (просторно-временско-бројна ) за извесяе правилне квант и тати вне односе, које природњак добија применом математичких закона на чулна искуства. Из тога излази да je природни закон основан једино на логичном расуђивању човечјег духа. Природни закони су извештај о односима у природи, а из тога излази, да они ник ак о не могу дати квалитативно објашњење о догађајима у природи (као што то многи верују) не могу дати оно „зашто“ унутрашњег узрока, стварне неопходности; зашто се два догађаја понављају увек у истој математичкој сразмери. То никакав природни закон не може да објасни. Он само каже: то je тако! Ми знамо напр. да се један извесни квантум топлоте, под извесним околностима, претвара у један известан квантум покрета, али ми не знамо зашто je то тако, и ниједан природни закон рецимо закон о механичкој еквиваленцији топлоте не може нам то казати. Ми знамо да je гравитациона сила равна обрнута квадрату одстојања, али зашто je то тако, нема никаквог објашњења. Не може се чак ни говорнти о неопходности, да баш тако мора да буде. Узрочни закон природњака нема никаку логику, стварно каузалну садржину. Он не може да објасни ниједну природну појаву, него люже да опише само ток догађаја. Ово сазнање од огромне je важности за религију. Jep, ако би природне науке у истини могле без претпоставке једне апсолутне интелигенције каузално да објасне зашто, зашто ствари морају тако да теку, тада у истини не би било више места хришћанском погледу на свет. Али овако, баш та егзактна природна наука сведочи да je довољан узрок за живот у природи несхватљив. Он мора постојати али je природном закону недокучљив!
222
Богословље