Богословље

Природни закон не описује суштину ствари, отвар по себи das Ding an sich, већ само спољашњу страну wie das Ding erscheint као законити ток, како га човечји дух може да појми. То не противуречи хришћанском погледу на свет, који гледа на природу и на суштину природних појава с друге стране, која je природној науци недоступна; са стране Божјег дејства у природи. Хришћанско схватање света, дакле, и егзактне природне науке се допуњују. Док природне науке схватају свет појава као један утврђени ток, дотле га хришћанство схвата као вољу Божју. То значи, да циљ Божјег делања, посматран споља, изгледа као један математички утврфен природни ток. Цшь и механичка неопходност нису при том нимало противуречни појмови; шта више узрочност изгледа као средство у Божјој руци за остварење Његових циљева. Провиђење, одржање света и управљање' њим с једне, и природни закони с друге стране не искључују ce никако, чим ce појам егзактног природног истраживања правилно схвати. Друкчије бива ако природна наука хоће да своје незгодне празнине у сазнањима попуни хипотезама или непотврђеним теоријама. Не само постављање хипотеза јер су оне за сваку, па и за природну науку у многим случајевима неопходне и оправдане већ жеља да се оне претставе као егзактни резултати научних истраживања доводи науку у конфликт са хришћанским схватањем света (види горе наведени пример Kant-Laplace- ове теорије). Сваки природни закон остаје хипотеза догод га искуство експериментом не потврди. Екфантос, један од млађих питагорејаца, учио je н.пр. о кретању земље око своје осовине, а Аристарх са Самоса (3-ћи век пре Хр.) о кружењу земље око сунца 1 . Али тек Kopernikus, Kepler и Galilei успели су да ову стару хипотезу научним доказима доведу у стварност. Исто тако закон о консервацији енергије егзистирао je као хипотеза док га Robert Mayer и Helmholtz нису егзактно доказали. Велики духови често пута слутили су гениално понеке велике истине, које су доцније доказане и остале трајно. Али

’ D-r A. Messer „Geschichte der Philosophie im Altertum und Mittelalter“ 2-(e Auflage-Verlag Quelle u Meyer 1916 стр. 15.

223

Хришћанство и природне науке