Богословље

и физичкој прошлости, доведе у најинтимнију везу са наукой о осталом живом свету. У право, главна мисао и водиља je била тада да се и наука о човеку доведе у пуну сагласност са онда, међу образовании, владајућим материјалистичким последом на свет. Нису се стварале само нове хипотезе, које би могле донекле послужити као привремене и, како су изгледале, као корисни путеви за даља испитивања, него су се оне проглашавале за догме, аксиоме. Неки заступници хипотезе, о пореклу и поставку човековом, засноване на материјалистичком схватању света, нису се задовољавали да само веру ју, већ су и позитивно тврдили да човек није био увек човек, него да je пореклом од животиње, да са извесним животињама (т. зв. антропоморфима, мајмунима) стоји у директној крвној сродничкој вези или да с њима има заједничког претка, и мефу овим „догмама“ најзначајнија да стварање и појава човека нису били под вофством једне највише мисли интелигенције у свету, већ под слепим вофством случајних утицаја и процеса у материји и природи, да, дакле, човек није квалитативно различите биће од осталих живих бића. Ове заблуде још крајем прошлога века почео je западни научни свет пребољевати, а данас мало ко међу озбиљнијим и признатијим научницима да се налази у овом материалистичном табору. Али, тако није код нас! Наша интелигенцнја се тек сада налази под утицајем оних хипотеза из прошлога века, претворених онда у догму; она се тек сада налази у оном ставу према хришћанском и у опште религиозном погледу на Бога, свет и човека, у коме je била једним значајнијим делом западна интелигенција у току друге половине прошлога века. Никакво чудо; јер ми смо ученици Запада; и оне генерације, које су у прошлом веку, учећи на Западу, дисале у једној превасходно материјалистичкој атмосфери, која je била отровно и непријатељски расположена особито према цркви као организации идеја хришћанске религије, вратиле су се овамо са тим новим погледима и успеле да већ многе генерације васпитају у истоме духу. Наша средњешколска, особито србијанска, а исто тако и универзитетска омладина, која je још увек ишла на Запад да употпуни своје стручно образовање, ишла je тамо са већ једним предубефењем. Ко би се латио тога посла да испита почетак атеистичког (материјалистичког) убефења наше данашње интелигенције, тај би открио

246

Богословље