Богословље

„екстремног и материјалистичког еволуционизма“ претрпела потпуни слом у „три велика пораза“: 1) доказом, да je преисторијски „неандерталски човек имао развијену идеју о прекогробном животу“; 2) доказом, да данашњи „живи претставници прачовјека“ верују у једно „особно највише Биће“ и 3) доказом, да je и човек најстаријег каменог доба (из дилувијума) имао исте обичаје и жртве као и данашњи живи претставници прачовека, те да je према томе, „и са хисторијскога и са психолошкога гледишта“ морао и исте религијске претставе имати, т. ј. веру „о неком вишем или највишем Бићу“. Као што се из овога краткога приказа види, писац je успео да прибере доста научнога материјала и да га вештим и исправним довођењем у узајамну везу упути на службу једноме од врло важних апологетских циљева. Са изузетком врло ретких, чисто хрватских израза (на пр. „спиља“ =пећина,„краљежњак“ = пршљен у кичми, „подријетло = порекло) неразумљивих српским читаоцима, књига je врло лаким стилом и популарним излагањима приступачна и онима који нису довољно* упућени у ове области науке. Она je пак својом ортодоксном садржином и најновијим научним податцима специјално свештенству неопходно потребна у њиховој борби за одржање хришћанског схватања човека и порекла човековог, јер се оно (свештенство) скоро свакодневно сусреће и сукобљава са другојачијим схватањима, која желе да ce као савремена и научна претставе. С тога ову ваљану anoлогетску расправу свесрдно препоручујем читаоцима. Цена joj je свега 5 дин, и може се наручити директно од „Хрватске Богословске Академије“, Загреб.

D-r Pad. A. Јосић

Прот. Шавельскш; Православное Пастырство,. Соф|'я, 1930, в. B°, с. 317. У овој књизи су сакупљена предавања из Пастирског Богословља, која je писац рускн протојереј, сада наставник Богословског факултета у Софији држао на том факултету 1927/28 г.; у штампи су изишла прво на бугарском, па после и на руском језику. Писац каже у уводу да не претендује на то да да једну целу систему ове науке, нити пак да ово његово дело буде потпуно практично руководство за свештенике. Није дакле;

250

Богослов.ъе