Богословље

Taj човек („Крапински човек“, „прачовек“), заједно са својим савременицима у другим крајевима Европе, од којих су такофе пронафени фосилни остатци ипо својој анатомској структури као и по структура духа je истински човек, коме одговаpajy, како je мало час поменуто, многи примерци данашњега човека чак у најудаљенијим од Европе крајевима земљине површине. Г. D-r Гас наводи паучнике стручњаке, који су ову анатомску једнакост прачовека и данашњег човека утврдили; али његов се интерес обратно специјално проучавању духов но г а изгледа оних људи, које су неки претстввници природних наука прогласили за прелазне примерке из животињског царства у човечје, за претке и прапретке човечанства. По извесним њиховим рукотворинама и другим предметима, који су за извесне сврхе употребљавани, могли су се са сигурношћу утврдити и извесни обичаји, извесне ми ели и идеје тих преисторијских, прастарих претставника човечанства. Г. D r Гас претходно указује на данашње „примитивце“ (данашње „претставнике етнолошкога прачовека“) код т. зв. пигмејских народа и Аустралијанаца, који су по телесној структури једнаки са овим у фосилном стању пронафеним праљудима и који имају такве интелектуалне, моралне и религијске способности, какве су, по извесним несумњивим документима, имали и они пральуди. И овај „прачовек“ je знао за извесна оруфа и оружја као данашњи „примитивци“, и он je имао претстава о загробном животу и то свакако веома сличних са онима данашњега „примитивца“, јер су и њихови обичаји при сахрањивању умрлих једнаки. Исто тако: онај стари човек имао je представа о вишем духовном свету, jep им je принашао жртве, т. зв. „примицијалне жртве“, т. ј. жртве првина свога рада (лова) и то најбоље делове, слично данашњим „примитивцима“. Како пак данашњим „примитивцима“ није непозната ни претстава о једном највишем Бићу, то аналогно томе и онај прачовек je имао таквих претстава. Г. Dr. Гас утврдивши физичко и духовно сроство између прараса (т. зв. „пилтдовнека“ и „неандерталска“) и данас одговарајућих им живих раса („пигмејска“ и „аустралска“, додајући овима, као „средњу“ расу, „самоједско-ескимску“) констатује: да je човек у свима овим, и старим и данашњим, расама увек био „биће разумно, социјално-етичко и религиозно, т. ј. потпуни човјек". Тиме je и стара тврдња,

249

Оцене и прикази