Богословље

шина. Изнели су га његови ученици Eli’ezer и Josua, при чему су метнули у сандук му и комадић трулог меса да боље преваре стражаре. Али тек заузимањем Бен-Батиаха не завирише стражари у сандук. Веспазијан прими бегунца пријатељски и када je овај молио да му се дозволи отварање школе (академије), Веспазијан му дозволи. То тим пре, што je знао да je био присталица Римљана и јер му je Јоханан прорекао, по легенди, да ће постати царем. 1 Јоханан се настани са својим ученицима у граду Јабни (Jabne) или Јамнија (Jamnia), у којем су, већином, становали Јудејци од времена Макавеја (Šekalim ]., 4. Roš haššana IV, I—2.1 —2. Ketub. IV, 6. Sanhedrin XI, 4.). Но доцније ce спомиње и Berur-Hajil као место његовог деловања (Sanh. 32 b.). Јамнија je лежала недалеко од обале средоземмог мора између Jone и некадашњег Филистејског града Асдода (Grätz 13.), док се за Berur-Hajil незна тачно 2 . Док je судбина Јерусалима била неизвеснэ, јасно je да je Јоханан развијао сдабу делатност са својим ученицима. Али када je дошла вест да je град разорен, а храм спаљен, у општој жалости, Јоханан не клоне. Он увиђа да суштина Јудејства није везана за храм и жртвеник, при чему се позива на речи пророка Осије: „милости хоћу а не жртве“ (Ос. 6,6), и наглашава да милостиња замењује жртве. Он скупља гласовите учитеље и обнавља врховни религиозни савет Синдерион. Његов ауторитет je могао да уклони веровање да Синдерион може заседавати само уз храм, и на тај начин ослобађа Јудејство жртвеног култа, и ствара га (Јудејство) самосталним (Grätz о. с. Iv. 15). Он je могао и да укине неке старе законске одредбе и да уведе нове. 3 Уз Јоханана на академији су била још седморица угледних учитеља („Tanaiti“), од којих су, већином, позната само имена. То су били већ споменути: R. Hanina („s e gan hakohanim“), који обично говори о детаљима свештеничког живота, 4 затим R. Sadoq (Saduq) који je век за време

1 Grätz о. с."IV. 12.; Abot de R. Natan 4; Midraä rabba за Плач Јерем. 1,5; Е. Wünsche, Der Midraä Echa rabbati, 1881, стр. 66. Јосиф Флавије приповеда за себе да je и он прорекао Веспазијану то исто; (Bellum judaicura 111. 8).

2 Неки га ндентификују са Јамнијом (Grätz, S. Krauss) али je то фантастично тумачење (Schürer о. с. 367. Anm. 56).

3 Талмуд спомиње таквих девет одредаба (.tequnot*): (Roš haššana 31b. Sota 40a; Grätz 15). Најважнија je она о укидању .воде проклетства 1 код сумгье за пре.ъубу (Број IV. Moje.) 5,11 —31).

* Pesahim 1,6. Šekal/m IV, 4. VI, 1. Abot. 111, 2.

262

Богословље