Богословље

šana 11, 8. 9. Kelim V, 4.). Око њега (Гамалила) били су ce искупили најгласовитији научници, па и њима je Гамалило важио као ауторитет. Када ce једаред, због жестоког карактера, био заборавио и морао бити свргнут са свога положаја, поставлен je био за председника Синедриона Eleazar ben Azarja. Али ним се измирио са увређеним R. J e hošuom опет га враћају у негово достојанство, док се Eleazar драговољно одриче, али му остављају (Елеазару)да сваке треће неделе претседава седницама Синедриона (јер. Berahot IV, I. bab. Berahot 27 b -28 a , Grätz о. с. IV. 35. 39. Jadajim 111, 5. IV, 2. Гамалило je при тумачењу закона пристајао уз Хилелову школу и спомиње се као изузетак да je у три случаја одлучио строжије, по Шамајевој школи (Besä 11, 6 Edujot 111, 10.). Ипак се држи да je увек волео да се строго придржава закона и ако je иначе био либералнијих погледа. 1 Када je био свргнут превладала je била у Синдериону противничка му струја и захтевала да се све уредбе Гамалиилове које je он донео у духу Хилелове школе, да ли одговарају традицији. И заиста, били су позвани и саслушани људи који су познавали предање и та су саслушавања бележена. То je први случај да се званично бележи предање (Mišna), које je названо „сведочанства“ „Edujot“ (Grätz о. с. IV, 36). Међу ученицима Јоханана бен Закаја, истицао се, као што смо видели, Елиезер бен Хирканос. Познат je јако због својег чврстог и тврдоглавог пристајања уз оно што je научно; иегова je девиза увек била; „Овако сам чуо од мојих учителе“. При томе je примао само усмено предане, а одбацивао je оно што се добијало Хилеловим правилима излагања, тако да су га сматрали присталицом Шамајевим („Sammuti“, Sabbat 130 исп. jer. Terumot V, 43 с.). Због тога неће ни да приставе на решенье већине, у дискусији, па чак прнзива за сведока и дрвеће, воду, и зидове дворане где се водила дискусија, на концу и само небо, на што се чује глас („Bat qoT‘) да Елиезер нма право. Но Jehošua ben Hanania заповеда зидовнма да се не мешају у дискусију и да стоје чврсто, а небу одговара да: „није на небу Тора“ (Поновљ. зак. 30,12) и да због тога с неба немају ништа да говоре. „Јер ти сн једаред на Синају, о Боже, на-

1 Путује у Рим, у добриы je односима са заповедником (Hegemon) Сирије (Edujot Vil, 7), чак ce купа y Афродитином купатилу у Ако-у (Akko) и ако je у њем био и кип богињнн (Aboda zara 111 4),

264

Богословље