Богословље

писао; нека се управља по већини“. На то се чује глас; „Моја су ме деца победила“. На Елиезера je затим бачена клетва (Baba mesia 59 b). Колико je Р. Едиезер био самосвестан у оно што je научно, сведочи и његова изрека; „да се сва мора пре· творе у масгило, све треке у писаћапера, небо и земља упертаменат а сви људи у писаре, не би могли, свеједно, све оно записати што сам научио“ 1 . Елиезер je био отворио школу у Лиди (Lydda) у јужној Јудеји, која се уздржала више стотина година (Grätz 42), али се ипак узима да je Елиезер последњи присталица Шамајев, јер његови ученици прихватише тумачења раби Акибе 2 . Међу ученицима Елиезеровим налазио се и R. Aqiba ben Josef, којега Елиезер баш није ценно док га (Акиба) није, једаред, са питањима стерао у теснац. (јег. Pesahim VI, 33 b.). До своје 40 године Акиба je био сасвим непријатељски расположен према научницича (Pesah. 49 b.) и неупућен у закон („‘am ha’ares“), а после тога постаје једним од најсветлијих имена мефу својим савременицима, По легенди, потакла га je за студирање једна жена у коју се заљубио (Ketub. 62 b, Nedarim 50), a која je за њега продала чак и своју косу, када су живели у сиромаштву (jep. Sab. VI, 7 d.). Раби Акиба ствара велики преокрет у тумачењу Торе. Он израфује систем по коме се има све радити. „Тај систем није гледао у усменом предању мртво благо које се не може умножити, него као један рудник из кога се могу добијати нова блага, употребом даних средстава. Нове законске одредбе нису се требале доносити вањским мерилом тј. одлуком већине, него се њихова оправданост могла доказивати у писании речима Библије. Главним начелом свога система сматрао je Р. Акиба уверење, да се речи Торе, особито у законским (халахским) деловима, потпуно разликују од сваког другог писаног дела, ма које врсте. Док се у другим делима, найме, употребљавају разне форме, фигуре, украси итд. дотле у Тори нема од тога ништа. У њој je све битно, нема ничег сувишног. Свака реч, сваки слог и слово, шта више свака цртица или знак, имају или крију у себи дубље значење и могу служити као путоказ при тумачењу. Он ствара масу нових правила за излагање, и из добијеног

1 Midraš Rabba Šir hašširlm; Fromer J. Der Organismus des Judentums, Berlin Charlotenburg 1909. exp. 116. 2 Grätz o. c, 47,

265

О Талмуду