Богословље
Mišna раби Акибе (Sanh, 3,4.). Значи да je постојала једна Mišna т.ј. збирка законских тумачења, и пре кодификације Rabbi Jehude Hanasi. Томе у прилог говори и предање да je Акиба срефивао Халахе за своје ученике (Tosefta Zabim 1,5.; jep. Seqalim 5, 48‘), а и речи св. Епифанија да Јевреји имају четири мишне (предања) од којих je једна Мојсијева, друга раби Акибе, трећа Аде a четврта Хасмонеја. 1 Мишна раби Акибе (Mišna de R. ‘Aqiba’) спомиње ce чешће као она која има одлучујућу важност и зове ce „Каснија Мишна“ („misnâ ’aharona“) за разлику од „Прве Мишне' 1 („misnâ rišona“) (Sanh. 3,4., Ketub. 57, Gittin 55, Nedarim 24, 64.). Мишна Раби Акибе служила je доцније, као основа за стварање Мишне раби Jeхуде Ханаси, која нам je сачувана у данашњем Талмуду. (Schürer, о. с. 11. 377.). Раби Акиба je имао своју школу у граду „Bene Baraq“ (Sanhedr. 32 b.), за који се узима да je идешичан ca данашњим Ibn Ibrâk између Joppe и el-Jehudijeh, 2 али ce спомиње и Лида (Lydda). 3 Око њега се био искупио огроман број ученика (легенда их броји око 12.000 и 24,000; Ketub. 62 b. Nedarim 50 а), jep je сматран највећим ауторитетом. То су потврфивали и сами чланови Синедриона, који нису хтели доносити закључке ако није био Акиба присутан, јер „ако нема раби Акибе, нема учења.“ 4 Колики je био његов ауторитет види се из талмудске изреке да je Акиба знао из сваке кукице („qos“, κεραία) у Писму изводити брегове тумачења (Halaha). (Меnahot 29 b.). Разуме се, да и алегоријско тумачење раби Акибино и његово веровање у буквалну инспирацију св. Писма, није остајало без опозиције. Тако на пр. Jišma'el ben Eliša 1 добацује му иронично, да се због једнога vav-a (веза „и“) како je тумачи Акиба, мора спалити човек (Sanhedin, 51 b;), а другом му приликом вели, да je као човек који вели св. Писму: припека] и ћути, док ти ja разјасним (Sifre Tasria 13).
• Αί γδ.ρ παραδόσεις τών πρεσβυτέρων δευτερώσεις παρά τοις ’ιουδαίοις λέγονται. ΕΙσί δέ αδται τέσσαρες μία μέν ή εις ονορ,α Μωυσέως φερομένη, δευ■τέρα δέ тоС καλούμενου ‘Ραββί Άκιβά, τρίτη Άδδδ. .. τετάρτη των υιών Άσαμ,ωναίου (Haeres. 15, 2. 1, 209. ed. Holl).
3 Schürer, о. с. И. 376. Anm. 124. 3 Roš haššana 1, 6.
4 Midraš Chasit. 6 d. 1. 20; Qrätz о. с. IV. 56.
267
О Талмуду