Богословље

И у национално-политичком животу свога народа играо je Акиба велику улогу. Он je био прогласио Бар-Кохбу, вођу устанка против Римљана (132—135 после Хр.), за Месију 1 , и сам je активно учествовао у устанку, због чета je, на концу, мученички завршио (Berahot. 61b. и jepyc. Berah. 14, b.). Један од врло познатих учитеља, савременик Акибин а уједно и тегов противник, био je R. Jišma'el ben Eliša', обично зван R. Jišma'el. Из одличне свештеничке породице (Gittin 58а) доспео je у римско ропство, одакле га je искупио R. Jehošu'a ben Напапја. Он се каткадз налази и у Јабни (Edujot 11, 4), где je заједно ca p. Акибом, Тарфоно.м, Елеазаром бен Asapia и другима (Ed, 11, 6. Mikvaot Vil, 1. Jadajim IV, 3. KHajim VI, 4), али му je стално место боравка „Kefar ‘Aziz ( “ на граници Идумеје (Edom) где je имао и своју школу (Bet-Rabb'-Jišma'el). Он никзко не пристаје уз извештачено тумачете Акибино него се држи обичног смисла који je дан у тексту. Због тога и ствара правило да: „Тора говори језиком човечјим“ (против Акибе!) и да „Тора говори према човечјем начину живота“ 2 . Он je признавао само 7 Хилелових правила излагања (middot), које je он још разрадио и добио 13, која су у врло великом уважењу код Јудеја. Та су правила (middot) употребљавана и примљена, а при томе, ипак, није потиснут ни систем раби Акибе. По предату, саставио je R. Jišmael и коментар Торе, назван Mehilta (Abođa zara IV, 8; Gittin 44a, Pesahim 48a) али тај je изгубљен, jep тако звана Mehilta de R. Jišmael· која нам je сачувана, сигурно потече од другог (Fromer о. с. 125). Иначе се о теговом раду слабо зна. Сигурно je био међу онима који су, због политичких прилика, преместили седиште Синедриона из Јабне у Ушу (Baba batra 28 a, b). По предању завршио je мученички, за време буне Баркохбине, а Акиба му je држао посмртно слово (Mehilta Mišpatim 18).

(Наставнће ce)

1 Jepyc. Taanit. IV, 7. (68 đ), Midraš Ekha 2. 2., Grätz о. с. IV. 137. 2 Sifre, Num. 15, 31., Strack, Einleitung, 99. 125.; Fromer, о. с. 124.

268

Богословље