Богословље

живот у будућем свету. Но ако му je отац уједно и научник, онда очев губитак има првенство. Ако нечији отац и учитељ носи какав терет, то се мора најпре помоћи учитељу. Ако су отац и учитељ у ропству, мора се најпре откупити учитељ па затим отац. Али ако му je отац уједно и научник, онда има отац првенство“ (Baba mesia 11, 11). За подучавање ученика наплаћивала се становита сумз, сваки дан; (Хилел једнога дана не може да плати, па се попео на кров школе где je и заспао, па га затрпао снег. Јоша 35, b). Предавање се држало у школи („bet hammidraš“, у множини „bate midrašot; Berahot IV, 2. Pesahim IV, 4; Šabbat XVI, 1.), које су често биле уз синагогу, али се ипак разликовале од њих, jep се спомињу једна крај друге (Pes, 53. b.). Учитељи су волели да имају што већи број ученика („talmidim“), jep je по традицији важила парола још од људи велике синагоге да ce скупља што више ученика (Aboi 1., 1.), због тога су их гласовити учитељи и скупљали око себе (Joseph. Bell. Judaic. I. 33, 2). Није се учило из писаних уџбеника него се морало научити све напамет. Учитељ je морао стално да понавља, због чега се и употребљава глагол „sana“ = δευτερουν = поновити, у смислу: учити, али то понављање није се вршило на тај начин да само учитељ предаје, него се више поступало у облику дискуете. Поставила би се нека законска питања на која би или сам учитељ одговорио или би одговарали ученици, а често су и сами ученици питали. При томе су ученици били обавезни да све добро памте, а уз то да никако друкче не уче него како су научили од свога учитеља, чак истим изразима: „hajav ’adam lo’mar bibšon rabbö“ сваки je дужан да учи речима свога учитеља (Edujot 1,3.), а сваки који заборави нешто од наученог je као онај који лакомислено свој живот проиграна (Aboi 111, 8.). Учитељ je обично седео на узвишенијем месту (исп. Дела апост. 22, 3. παρά τούς πόδας Γαμαλιήλ), док су ученици седели на поду („beqarq'a“) 1 . Када су се разишли Фарисеји и Садукеји, већина паучника изгледа да je пристала уз фарисеје. Jep фарисеји су они који примају и предање (Joseph.: Antiquitates, 13, 10, 6), а управо научници равини чувају то предање, уче га и даље развијају. Оно што би они својим дискусијама развили, признавали су

1 Schürer, о. с. 326.

257

О Талмуду