Богословље

фарисеји као закон. Њихова теорија постајала je законом. „У последњем веку пре разорења Јерусалима имали су фарисејски научници толику духовну власт, да je велики Синедрион у пракси увек се прикључивао праву које су развили фарисеји, и ако je био састављен од фарисеја и садукеја. .. Одредбе које су развили научници признавале су се и у пракси обавезнима, чим би се школе сложиле о томе. Научници су стварни законодавци и ако немају формално признање. То je особито важило иза разорења храма, када није више било државно судиште, као што je некада био Синедрион. Једини меродавни фактори били су равински научници са својим чисто духовним ауторитетом. Њих, који су већ и раније cTßàpno установљавали право, сада се све више признаје и формално, као ауторитете који одлучују. Њихова изјава je била довољна да се установи који закон важи. Чим би, дакле, ма где настала сумња о нечем да ли се има вршити овако или онако, требало je само изнети ствар пред паучнике (мудраце, „hahkamrm“), и они би изрекли меродавну одлуку (Исп. Kilajim, IV, 9. Edujot VII, 3.). Ауторитет једнога учитеља био je толики, да je била довољна само изрека једног јединог угледног учитеља да реши цело питање. (Šabbat XVI, 7. Kelim V, 4. Kilajim Vil, 5.). Њиховом одлуком често су ce постављале нове одредбе, које су каткад и одударале од дотадањих уобичајених (Sukka 111, 12.), но при томе се претпоставља да ту одлуку једно"а прими и већина осталих учитеља. Зато се догафало да већина накнадно исправља одредбу којега учитеља или да сам научник мора напуштати своје, и примати становиште већине“. (Schürer, о. с. 322.) Као познаваоци закона, па чак и законодавци, разуме се, да су ти научници „равини“ врло често и судили. Судија, спремних правника, није било у то време. Ако би се у некой месту грађани сложили и изабрали свога суграђана за судију, тај je судно. Јасно je да би се у таком случају увек бирао научник познавалац закона, ако се само налазио у месту. Он je, онда, пресуђивао у сваком случају и његовој се пресуди покоравало. R. Akiba осудио je неког човека на 400 сус-а (динара) да плати некој жени као оштету што joj je одсекао косу, и овај се не противи него исплаћује. (Baba Kamma VIII, 6). Како се већ у закону одрефује да судија несме примати дарове (Излазак 23, 8; Поновљ. законп 16, 19), судило се бесплатно.

258

Богословље