Богословље

(метафизике) и теологије, као што je био случај с Е. Хеклом (чијој се материалистично] пропаганди може приписати један велики део одговорности за духовну, моралну и религиозну кризу, у којој се културно човечанство данас налази). За философију и теологију je свакако од највећег интереса чињеница да се данас баш у круговима самих природњака јавља известан физички идеализам и критицизам који лако води натраг религији. Један природњак, физиолог, вели, критикујући Дарвиново учење о пореклу животињских врста ; „Догма стоји против догме, а догма мита о пореклу врста (Deszendenzmythos) није при ближем загледању вероватнија него догма о надпрш родном створењу света. Зато се баш на супрот лајицима мора гласно и изрично нагласити да сигурног доказа за учење о пореклу до данас нема, а да су његове помоћне хипотезе, некад сматране као чврсти ослонци, делом сигурно неодржљиве.“ 1 Али се не зауставља само на критиковању дарвинизма већ се иде и даље. Заједно с једним физичарем (Ф. Ауербахом) полази поменути физиолог од закона о одржању енергије по коме je „количина енергије целокупне васељене, при искључењу других утицаја осим нама познатих опште важећих природних закона, вечно непроменљива величина" и другог принципа термодинамике, принципа ентропије, по коме у природи постоји тежња да се енергија способна за акцију, претвори у енергију која je прво и без даљега неспособна за акцију. „Ауербах упоређује растућу ентропију са одвијањем (идењем, Ablaut), a сконцентрисавање растурене енергије, што он назива ектроп ијо м, са нааијањем једног сата“. За крај процеса ентропије Клаузиус je „сковао појам топлотне смрти, т. ј једно стање потпуне енергетичке изједначености у коме ће се цел окупи a енергија универзума налазити у безутешном стању неспособности акције 3 . Ауербах je скренуо пажњу на то да се на супуот мртвој природи у живим бићима могу осим ентрописких одигравати увек значајни ектрописки процеси. Затим вели: „Ентрописка тенденција разумљива je само ако je у њеном пометку стојала неизмерна количина ектропије на „Ова

1 Исп. В. Kisch, Naturwissenschaft und Weltanschauung, 1931, p. 48

2 о. c., p. 52 и д.

309

Природне науке и надприродно створење света