Богословље

максимална вредност енергетичке делатности подудара се, по Ауербаху, са појмом створења, т. ј. са навијањем васељенског сата који од тада ради.“ 1 Дакле као полазна тачка садашњег енергетичког стања, вели Kisch, мора се са Ауербахом замислити једно стање „неизмерног обиља ектропије.“ Али то прастање најсконцентрисаније енергије не мора се нужно замишљати као стварање саме енергије. За онога који заборавља границе метафизике има у томе искушења (Verlockung) за пантеистичке фантазије. 2 Али са становишта доследног природњачког размишљања није само оправдано већ и неизбежно питање: шта je било повод за почињање и за престајање овог прастања, то значи, другим речима, за почетак расгурања енергије? То би се питање могло наивно и овако поставити: шта je било пре почетна дејствовања принципа ентропије“. Начелно су ту могућна два одговора, вели Kisch. Ако су еиергија и ентропща нераздвојни појмови, као што се с највећом вероватноћом може претпоставити, онда отуда произлази неизбежан закључак Ауербахов ; да je прастању најсконцентрисаније енергије морао претходити један акт стварања који га је створио. Да ли ce тај акт стварања, као што Ауербах представлю, састојао у концентрации претходно потпуно растурене енергије, хаоса, или у концентрации енергије која није била потпуно (restlos) растурена или чак у стварању енергије у опште, и то у најконцентрисанијој или каквој другој врсти и у исто време с тиме и тиме (damit und dadurch) у стварању закона одржања и принципа ентропије, то су питања која нису приступачна испитивању методами природне науке. 3 Сам Kisch иде даље и вели: „Чини ми се вредна пажње, као знак који може извести преко граница метафизике, чињеница да су у поменутим логички могућним случајевима баш природни закони они који, при искључењу безсадржајног појма вечности, с логичном нужношћу воде претпоставци стварања свет а, и то нагоне на претпоставку једног почетног стања чије се наста јање (Zustandekommen) помоћу схватљивих нам природно-законитих догафања не

1 о. с., р. 54. 2 о. с., р. 55. 3 о. с., р. 56.

310

Богословље