Богословље

њих се тражи, да само ту, посматрањем задобивену, претставу изразе у пластелину. Г. Бингер je овај облик радне наставе назвао „изражајним обликом“ за разлику од првога „радом стеченог претстављања,“ по коме се радом дошло до жељених претстава. Несумњиво je, да првенство у радној настави припада првом наставном облику „радом стеченом претстављању.“ 3) Настава изхемије. И ова настава изведена je с децом из IV разреда Немачке основне школе. Г. Бингер je одмах у почетку поделио деци шпиритусне лампе, порцеланске зделице, епрувете, лакмусову хартију и др. ствари. На петеро деце долазио je по један овакав део. После деобе деца су разгледала ствари и старала се, да сама пронађу, чему шта служи. Прво, што им je пало у очи, била je шпиритусна лампа. Деца су сипала шпиритус у н>у, и метнула зделицу с водом, а г. Бингер je запалио. Док се вода загревала, водно се разговор о зделици: од чега je и да ли ће прснути, кад се загреје? Разгледане су и остале ствари. У епрувете je сипана вода, метнуто парче сапуна и мућкано све дотле, док се није добила сапуница. Сад су деца метнула црвену лакмусову хартију у сапуницу, и хартија je постала плава. Г. Бингер je показао онда стакленце, на коме je била слика мртвачке главе. Деца су сама дошла до закључка, да je у стаклету отров и да je мртвачка глава опомена, да се не би неко отровао. То je била сона киселина. И кад je г. Бингер усуо по неколико капи од ње у зделице са сапуницом и метнуо лакмусову хартију, ова je понова постала црвена. Опит je са овим био завршен и деца су угасила лампице. У кратком разговору о загрејаној води деца су констатовалз, да je у зделицама мање воде и да je вода на топлоти испарила. Сви нови изрази били су записани на табли. По завршетку ових опита г. Бингер je понова истакао задатак и принципе радне наставе. Ми разликујемо рекао je две врсте радне неставе: са учешћем и без учешћа руку. Радна настава са учешћем руку изводи се у природним наукама, а без учешћа руку у књижевности, историји, веронауци и др. предметима. Прву врсту радне наставе (са учешћем руку) можемо назвати и „наставом дела.“ Она je и духовна и реална, и служи образовању и разјашњавању претстава и развијању укуса. Према начину извођења пак настава дела јавља се као облик изражавања, сходно као што смо видели циљу рада, да ли се њиме претставе задобијају или се само изра-

323

Савремена основна школа