Богословље

-5) Зачудио сам се, кад сам из анонсе, штампане у нашим дневним политичким листовимэ, сазнао, да се г. Марјановић, оси« са Храшћанском Етиком, Психологијом, нарочито Психологијом животиња и Педагогијом, бави и Историјом Српске Цркве. Наиме, као 25. и 26. књигу своје Библиотеке савремених религиозно-люралних питања, г. Марјановић je штампао 1928., 85_, стр. 95 и своју Историју Српске Цркве, за коју један небогослов г. Ђ. С. Радојичић између осталог вели и ово: „На књизи г. Марјановића не треба се много задржавати. Она je обична рђава компилација. Због тога би било губљење времена исправљати њене многобројне сваковрсне грешке“ (в иди: Гласник историског друштва у Новом Саду, уредник Д-р Душан Поповић. књ. 11., Срем. Карловци, 1929. стр. 453). Напомињем, да je г. Марјановић и своју Историју Срске Цркве штампао приватно, без апробирања са стране Св. Синода. 6) Д-р Чед. Марјановић, Питање о религиозно-моралном обр а з (ТВ aњ у у нашим средњим школа Ai а, Београд 1931. За ову књигу, верэватно прота Д-р Душан Јакшић, као уредник Гл а с ни к а срп прав. Патријаршије, бр. 17. од 1. ,14.) септембра 1931., Срем. Карловци, сгр. 269., каже: „Књига расправља врло важна питања средњешколске омладине, али, на жалост, пуна je нејасноће и хаоса“. 7) Marjanović, Hrišćanska etika (ćirlicom), Beograd, 1929. Пошто je убрајана међу „prijekorne kn ј ig e“ ■(в ид и: „Život,,, oktobar 1930., br. 8., Zagreb, str. 398. i 399.), за Етику r. Марјановића се вели: „Pisae hoće da zastupa i brani ispravna načela (razliku čovjeka od životinje, slobodu volje protiv determinizma itd.). Ali sarnom se sebi protivi i pobija ono, što quod rem hoće da brani, kao na pr. definiciju čovjeka kao razumne životinje, a drži, da i životinje misle itd.“ Ова разна мишљења о радовима г. Марјановића наводим без коментара. Са своје стране пак додаћу то, да г. Марјановић, иако мене потцењује а себе назива етичаром („ми етичари,“ „ми писци етпке“, „мени старом етичару“, који сам предавао пспхологију“ — вероватно у недостатку стручно квалификованог наставника за Психологију), још није начисто ни са најосновнијннјим принципилш етичке науке; јер он не прави разлику излгефу хришћанске (нормативне) и елширијске (еволуционистичке) Етике. Нека г. Марјановић најпре рашчисти са thaï најосновнијил! принципима, па ће лгу онда бити јасно, зашто његова „хришћанска

328

Богословље