Богословље

скао je [свештеник] стене жртвеника". Али научењаци се не сложите с њим. 1 Како су се вешала [заклана пасхзлна јагњад] и одеравала? Гвоздене куке беху укуцане у зидове и стубове, на којима се вешаху и одераваху. За свакога за којега не беше места да обеси, беху ту танки глатки штапови, који би се метнули на своја леђа и на леђа свога суседа, па би се вешало [јагње] и одрало. Раби Елиезер вели: Ако се догоди да четрыаести [нисан] буде у суботу, нека се метке своја рука на леђа свога суседа и рука суседова на своја леђа, и нека се [јагње] обеси и одере. 2 Када би се расекло [јагње], извадили би се делови за жртву, метнули у посуду и принелина жртву [„да се претвори у дим“] на жртвенику. Када би изашла прва партија 3 сместила би се на брегу храма, друга на хелу, 4 a трећа на своме месту. При сумраку разишли би се и пекли своју пасху.

VI ДЕО Ово су ствари које на пасху потискују суботу: 5 њено клање, прскање њене крви, чишћење њене утробе и приношење [„претварање у дим“] претилине. Али њено печење и испирање

1 .dam hatt’arovet“ крв од разних јагањаца која je текла по дворишту па се измешала и тако лежала, већ охлађена и згрушана. Неко од ревносаих свештеника покупио ]е и ту крв и истресао ју крај основе жртвеника, јер je сигурно мислио да сва крв из животиње мора доћи на жртвеник. Научењаци („hakhamim“·) то не одобравају, јер како крв није топла, не символизира живо биће, дакле није у духу Лев. 17,11 (исп. и Pesah. Оешага 65 -a.b „dam šehanneieš josea bo, raekaper, dam še’en hannefeš josea bo ’eno mekaper' = крв c којом изађе живот [душа], очншћава [од греха], крв с којом не изађе живот [душа] не очишћава.

3 У суботу се нису смели узимати штапови и метати на леђа, jep ce тиме нарушава суботњи одмор, и због тога се одређује да руке морају послужити место штапова.

3 Мнсли се на суботу [ако у њу падне 14 нисан], jep се у том случају јагњад смела носитн кући тек иза заласка сунчаног, где се затим пекла (Beer, о. с. 148 Anm. V. 10 Ь.).

1 „Hel“ je простор од 10 лаката шарине који je опко.ъавао зидове унутарњег предворја; у њега je водило 15 степеница, док je из н>ега, на вратима унутарњег предворја, било 5 степеница (Middot, 11, 3. Josif Flav. Bellum jud. V, 5,2.)

5 T. j. могу ce обављати па макар била и субота, и тако рећи за ььих престаје забр/на суботњег одмора односно невршења.

Богословље