Богословље

њене утробе, не потискују [суботу]. Њено стављање [на леђа] и њено доношење [кући] изван [суботње] границе 1 и отсецање пришта [бубуљице], не потискују [суботу]. Раби Елиезер вели: потискују. Раби Елиезер je рекао: шта, ако клање, које [пада] под појам „посао“, потискује суботу, зар неће потискивати сухоту ови који [падају] под појам суботњег одмора [šehuth]? Рече му раби Јосуа: Празник [„празнични дан“] те побија. Што су огласили за дозвољено на њега, [пада] под појам суботњег одмора. Раби Елиезер му рече: Шта je то Jocya? И како може служити за доказ оно што je дозвољено [произвольно] за оно што je заповеђено? Раби Акиба му одговори; прскање [крвљу] те побија jep je оно заповеђено а [ипак пада] под појам суботњи одмор, и не потискава суботу. Дакле не чуди се због тога, што и ако су заповеђени и [падају] под појам суботњег одмора, не потискавају суботу. Раби Елиезер му рече: a ja то поричем. Шта, ако клање, које je од појма „посао“ потискује суботу, зар да не потискује суботу прскање [крвљу] које je од појма „суботњег одмора“? Раби Акиба му рече: Обратно, шта, ако прскање које je од појма „суботњи одмор“, не потискује суботу, зар да не потискује суботу клање, које je од појма „посао“? Рече му раби Елиезер: Акибо ти извраћаш! Шта je писано: „између вечери у своје [одређено] време, било у радни дан било у суботу“. Рече му Акиба; наведи ми [доказ из Св. Писма за]; „одређено време“ за све, као и „одређено време“ за клање! Као главно je правило, рече раби Акиба; „сваки посао који се могао свршити у навечерје суботе, не потискава суботу“. Клање, које се није могло свршити у навечерје суботе, потискава суботу. Када се [у које време] приноси с њом [пасхалном жртвом] празнична жртва [„hagiga“]? 3 У време, када се принела у радни дан [„hol“], у чистота и у оскудици. 8 Али у време, када се

1 „tehum“ суботња граница, суботњи ход, je пут што je дозвољен у суботу т. ј. две хиљаде лаката од места становања (Josif. Antiqu. ХШ. 8,4. Дела апостолска 1,12).

3 Уз пасхално јагње приносиле су се join и празничне жртве „hagigä“, које су се јеле пре или после пасхалног јагњета, jep je од јагњета често западао врло Мали комадић на појединце. Испор. II Дневн. 30, 32, 35 след.

3 „bim e mu’at“ т. j. онда када je јагње тако мало, да сваком припада ситан комадић од њега.

17

Талмудски трактат о пасхи

Богословље