Богословље
corpore absolute destrui) већ од њега остаје нешто што je вечно“. Та идеја, која изражава суштину тела под видом вечности, je извесан облик мишљења (certus cogitandi modus), који припада суштини духа и који je нужно вечан. Немогућно je да ce ми сећамо да смо постојали пре тела, пошто у телу не може бита никаква трата о томе, а вечност не дюже бита дефинисана временом и не може имати никакве везе с временом. Ипак ми осећамо да je наш дух вечан, уколико у себи укључује суштину тела под видом вечности (quatenus corporis essentiam sub aeternitatis specie involvit). Уколико дух сазнаје самог себе и тело под видом вечности, утолико он нужно има сазнанье Бога и зна да je у Богу и да je схваћен од Бога. Jep „вечност je сама суштина Бога“ и зато схватити ствар под видом вечности значи да кажемо кратко, много краће него Спиноза схватити их под видом божанства. Човек je у толико савршенији (морално, разуме ce, jep сазнанье Бога je највиша врлина) и срећнији, уколико више сазнаје под видом вечности, jep je утолико више свестан самог себе и Бога. 1 Права срећа човекова и блаженство састоји се у самој мудрости и правом сазнању. 2 Дух je вечан у колико ствари сазнаје под видом вечности. Уколико сазнаје, наш дух je вечан модус (божанског) мишљења. Вечни део духа je сазнанье, преко кога смо једино активни. A једна ствар je у толико савршенија и има у толико више реалности, у колико je активнија. Отуда ко има тело, које je je способно за многе ствари, тај има дух чији je највећи део вечан 3 . Из сазнања Бога произлази интелектуална љубав према Богу која je вечна. Интелектуална љубав духа према Богу управо je љубав Божја, којом Bor сам себе љуби, не у колико je бескрајан, већ у колико може бита изражен суштином људског духа, под видом вечности. То je део бескрајне љубави којом Бог сам себе љуби. Интелектуална љубав je радња којом дух сам себе посматра у вези са Богом, као узроком, т. ј. радньа којом Бог, уколико може бити изражен људским духом
1 Eth. V, prop. 31, schol.
2 Vera hominis foelicüas, et beatitude, in sola sapientia et veri cognitione consistit. (Opera I, 1802, Tract, theol. polit. HI, cap. 111, p. 190.
3 Eth. V, prop, 39.
41
Религија Спинозина