Богословље
изјава папског делегата на васељенском ефеском сабору презвитера Филипа о примату en. Петра и његових наследника, која сачињава нзјглавнији аргуменат папске енциклике, Ова изјава савршено противречи и салю] себи и општем стању ствари. Збиља câM презвитер Филип признаје, да je за чврстоћу папске осуде Несторија и његове заблуде био потребан сабор источних и западних епископа. С друге стране, кад би ондашњем римском папи Целестину био признат јуридички пргшат у васељенској цркви и непогрешивост у учењу вере, он би решавао сва верска питања без одлучне помоћи сабора. Међутим док сигурно знамо, да томе противуречи историја хришћазске цркве не само на истоку, већ и на западу. Јасно je, да није таква изјава, о којој прича папа Пије XI. у својој енциклици, ни могла да буде на ефеском васељенсколг сабору дата. У вези са тиме писан наводи више јаких разлога и јасних документалних доказа у корист лшсли, да није и пре и у времену ефеског васељенског сабора папа римски био посматран на хришћанском истоку за непогрешивог учитеља вере. Па што je још важније и убедљивије папа римски уопште и папа Целестин посепце није био прнзнат за таквог ни на хришћанском западу. О томе нарочито јасно и ауторитетно сведочи нитко мањи, него сам Августин, епископ ипонски, тај збиља велики учитељ западне хришћанске цркве, који je и лично био позват на ефески васељенски сабор, али га тај позив није затекао у животу. И сам блажени Августин у својим делима и сабори африканске цркве у његово доба одлучно су устајали против прекомерних претензнја римских епископа, који су себи допуштали, да у својству, истина не правих црквепих поглавара већ неких виших судија, прилшју апелације на решења сабора африканске цркве. Зато се сасвим узалуд папа Пије XI. жали у својој енциклици, што није блажени Августин могао да присуствује на ефеском васељенскол! сабору. Чак и из овога врло кратког прегледа може се лако видети, да се нсвоиздата брошура Дра Д. Јакшића чита са великим интересом. Зато њу и препоручујемо најтоплије свима правим љубитељима озбиљне научне савремене богословске књижевности.
Πρ. Τ. Тимов
80
Богословље