Богословље

городици. Забележено je, да je у Јањеву у XVII веку било више православних него католика. Имали су и своју школу чији je учитељ Хаџи. Андрија Лава умро 1672 године. 1 Можда je и у доба Пајсијева детињства постојала таква школа, коју су, доста богати, Јањевци могли одржавати, јер су њихови рудници, мање-више, стално радили. Могао je, по старом обичају, даље своје образовање наставити у Грачаници, седишту ловобрдске епархије у чију je облает спадало и Јањево. 2 Jep сви који су писали о Пајсију слажу се у томе, да je био редак библиофил, љубитељ црквене књиге о чему сведоче многи записи. На једном месту Пајсија су овако окарактерисали: „То je био тип библиофила у данима крајње неподесним за библиофилију, у она „нужна времена“, како их он назива 3 а некому je морао, и поред његове природне склоности за то, омилити књигу и указати путеве за даље напредовање у томе правцу. Ил. Руварац je мислио, да je Пајсије био ученик тгатријарха Јована са којим се 1613 године помиње заједно жао митрополит новобрдски. Дечански Спомениди зову га изрично учеником патријарха Јована. 4 Но патријарх Јован подшње се, као патријарх, тек од 1592 године; тада се први лут сретамо са његовим именом уопште. 5 Пајсије je већ тада могао имати око педесет година, а то je доба у коме je човек већ израфена и формирана личност. АЛорао je, дакле патријарх Пајсије пре Јована, ако са њим није био од детиньства, имати учитеља и проћи школу каква je онда била могућа. О времену његова монашења, као и то у чему се састојала његова прва служба у цркви, не знамо ништа. Он у историју наше дркве улази као митрополит новобрдски. За годину његова постављања за митрополита новобрдскога узима се обично 1612. 6 Из те године имамо један запис, који je писао •сам Пајсије. Себе назива: „... смереши митрополит

х Ср. Ст. Станојевић, Енциклопедија, кнь. 11, с. 129.

2 Ср. Гласник Cp. Уч. Др. XXV с. 45.

3 М. Вељкожић и М. Савковий, Југословенска књижевност, Београд, 1932, с. 236.

4 Ил. Руварац, Гласник Ср. Уч. Др. ХХП с. 210 ср. Miklošić. Monumenta Serbica 558 и Дечански Споменици, с. 19 (64).

5 Ст. Димитријевић, Споменица Устоличења (Додатак: Историјат Лейске патријаршије, с. 4 и 20).

6 Ст. Станојевић, Енциклппедија, књ. 11l с. 317.

125

Пајсије, архиепископ пећски и патријарх српски