Богословље

новобрьдскыи.“ 1 Из ззписа се може закључити, да je он те године постављен за митрополита : „ ... вьзведен» ми бивш» на сей прТстолъ ~ .“ 2 Столица новобрдских митрополита била je у Грачакици. Само Ново Брдо у првој половини XVII века није било много насељено иако су рудници join радили. „У граду Новом Брду била je, под командой диздара, војна посада. Предграђе je имало 200 кућа, од којих 40 католика, 60 православних и 100 турских са нетто јеврејских.“ 3 У чему се je састојала Пајсијева црквена делатност од почетка његове управе митрополијом новобрдском до избора за патријарха није познато. Вероватно, да je његов рад и пре и сада био знатан, jep je ускоро затим био изабраа за патријарха пећског. О години његова избора за патријарха има неколико мишљења. У једном запису стоји; „Вь лТто 7122 (= 1614) престави се преосвештени арх!епископь и господинъ мой Iоаннь„ обновитель светаго мКста сего; гробъ же его бысть вь царствуюштемь градТ близъ Iеньи каше, мТсеца wKTOÖpIa 14. 4 Овај je запис писао сам патријарх Пајсије, који у истом запису, себе назива „последней приставникь великои церкви, иже нТсмь достоинъ нарещи ся арх’lепископомъ Пагсеи w любви и усерд'l'а.“ 5 Те je године, по Јовану Томићу, патријарх Јован отишао у Цариград народним послом; „тамо je бж> задржан и по свој прилици од Турака уморен.“ 6 Истог je мишљења и Ст. Димитријевић, јер вели да je Јован у Цариграду умро „свакојако насилном смрћу ....“ „Тако се њему деси по вољи“, записао je његов наследник Пајсије несмев свакојако, да каже нетто више о смрти овога знаменитога мужа српске цркве.“ 7 И Томић je мислио, да je ово једини податак о смрти патријарха Јована. 8 Међутим у Бранковићевом

1 И. Поповић, Преглед српске књнжевности, Београд 1909, с. 58—59, и Ил. Руварац, О пећским патријарсима, с. 44.

з ibid.

3 Ст. Станојевић, Енциклопедија, кн>. II с. 122.

4 Љ. Стојановић, Записи I с. 281, бр. 1012 ср. ibid. IV с, 106 бр. 6543

5 ibid.

6 Јован Н. ToMnh, Пећки Патријарх Јован, Земун 1903 с. 141.

7 Ст. Димитријевић, Споменица Устоличења с. 21.

8 ЈСН. Томић, цит. дело, с. 142.

126

Богословље