Богословље

Летопису стоји (Arhiv, 111, 29), да je Јован умро Ì4 октобра 7123; Дечански Споменици и Arhiv, IX, 89, помињу његову смрт, али, као што je приметно и Иларијон Руварац, нема године. 3 У Пећском Сказани ј у стоји уз деветнаестога архиепископа (== патријарха) : „Iоаннъ Кантулъ I г. 7123 октобар 14 вь градК“. 2 Руварац je мислио, да je ово белешка о Јовановој смрти. И један други запис помиње ову годину, као годину смрти патријарха Јована, додајући само, да je умро 14 октобра у петак. 3 Међутим јеромонах Аверикије записао je у беочинском панегирику, да je исти написао 1615 „при блаженнейшему арх!епископу пекскомь Кгрь ЈтоаннК“. То би, сасвим природно, значило, да je те, 1615 године патријарх Јован био join жив и управљао патријаршијом. И Ил. Руварац колебао се између ове две године, али се je одлучио за 14 октобар 1614. „Година 7123 (1615), вели он, текла je од 1 септембра 1614, до последњег августа 1615, те пошто je и у натпису код код лика Јованова у Пећи, и у Пећском Сказанију, и у Бранковийевом Летопису назначен 14 октобар као дан смрти Јованове, то година 7123 (1615) уз месец октобар даје 1614 годину од Рођења Христова, и према томе ja сам узео, да се патријарх Јован преставио 14 октобра 1614“Л На тај начин учимајући у обзир црквену годину која почиње 1 септембра, ако су писци поменуте белешке мислили на њу, могло би се као сигурно узети да je патријарх Јован умро 1614 године. По једном писму сачуваном на талијанском језику патријарх je 1613 одведен у Цариград и тамо je остао дуго, јер није одмах погубљен. У овом случају година Пајсијева ступања на патријаршиски престо je 1613, jep je Пајсије и за живота Јованова био његов помойник и сарадник, зато je вероватно да je Јован пошавши у Цариград остаеио њега као свога егзарха. М. Прелог ослањајући се на једно саопштење г. Ст. Димитријевића напомише, као могућу годину Јованове смрти 1612. 6 То саопштење г. Димитријевића налази се у Гласу С. К. А. LVIII, (II р.) с. 228. Митрополит вршачки Антоније показао je

1 И. Руварац, цит. дело, с. 17.

2 ср. И. Руварац, ibid.

3 Љ. Стојановић, Записи, IV с. 105, бр. 6542,

1 И. Руварац, цит. дело, с. 17,

5 Др. М. Прелог, Повијест Босне у доба османлијске владе, Сарајево, I с. 92. (латиницом).

127

Пајсије, архиепископ пећски и патријарх српски