Богословље

запис говори детально. 1 По зааису забрањује се, под претњом највеће клетве, свако отуђивање манастирског имања, јер „сы свещен’ны зав-Ьща тако быти“. Из записа није јасно, да ли je овај „свещен’ны сьбирь“ имао и какав већи и шири задатак или je само био сабор манастирског братства и личности чија су имања граничила са манастирским. 1641 године Пајсије je био у манастиру Раваници и нашао „слоужбу бден’ну“ св, евангелиста Луке, која je раније била својина деспота Ђурђа Бранковића, na je, касније, донесена у манастир Раваницу, Пајсије je узео и однео са собом: „взьзех ю изъ аманета, те ю пречрьтах, да се находи и вь насъ eia светаа служба“. 2 Хтео je, на крају записа, поменути нешто о моштима св. Луке, али му je реченица, на жалост, остала недовршена. Пајсијево путовање из 1642 године помиње један доста нервозно писан запис. 3 У запису се помиње Призрен и, као у скоро свим записима, помиње се повезивање књига, али се из записа не види где je путовао. Вели само: „Тогда мы смерены приходимо, боуд(и) волш Господша“. Даје годину и датум путоваша: 21 фебруар 1642. Помиње у запису, са доста горчине, „лВкав’ство калбд’ерско“. Изгледа да je опет имао неки сукоб због књига“. Књигу („слоужбу светаго Андрее апостола прьвозваннаго“) преписао je, повезао и вратио одакле je узео. Можда je био у манастиру св. Андреје на Тресци. Такође није јасно где je путовао 1643 године. Из записа се види, да je ишао некуда; нашао једну књигу и поправио je „елико ми мощно бистъ“, па je вратио одакле je узеоР 1643 године узео je, опет негде једну књигу, коју je вратио 30 маја 1644РЈ У једном другом запису, изгледа, да je Пајсије 30 августа 1646 био у селу Великом Лукавцу (Лоукавац Велпсы) и тамо повезао једну књигуР По једном запису исте године Пајсије je 1 октобра пошао у Јерусалим. Запис то бележи кратко: „Вь лТто 7150 (1646) ходи Патриарх на ЈерВсалим κνρ Пагсеи;

1 Ibid., с. 339-340, бр. 1325.

2 ibid I, с. 344, бр. 1347.

3 ibid I, е. 64. бр. 202.

‘ ibid I, с. 350, бр. 1379.

5 ibpl, I, с. 135-136, бр. 442.

6 ibid, I, с. 355, бр. 1410.

134

Богословље