Богословље
и>тиде месеца «к. л днь, a дође Iюн. месец ai'“ 1 По једном другом запису, у продужењу цитиранога, из исте године Пајсије je отишао у Јерусалим („на Еросалимъ“) 24 октобра, а вратио се 28 јуна. 2 П > свему je јасно, да ове две белешке о Пајсијеву потичу од два разна лица. Који je од њих био обавештенији, и који je од њих тачније забележио датум Пајсијева одласка и повратка, тешко je због недостатка других података о томе тачно рећи. Тако je исто тешко рећи, шта je Пајсија потстакло, да се одлучи на овакав тежак потхват, какав je претстављао пут у Јерусалим. Пада у очи, да je Пајсијева активност на крају његова живота била живља ; бар записи дају више података о томе. Није познато, да ли je Пајсије од ју на 1647 до октобра исте године куда путовао. Ускоро затим он je умро. О години и дану његове смрти има неколико различитих •бележака. У Општем Листу патријаршије пећске вели се, да je Пајсије 2 новембра 1647 (8) настрадао од бивола : оубlенъ ■быстъ на Меспахъ Боудисавц-Ь. 3 Белешка каже, да je Пајсије мало жив донесен у манастир и да je други дан умро: и втори денъ престависяТ Ил. Руварац, оправдано, израз „на Меспахъ“ објашњава „на м-fecrfe“, а за дан смрти узима 2 новембар 1647 с напоменом, да je Пајсије управљао пећском патријаршијом 33 године. 5 На другом je месту рекао, да je Пајсије „седео на патријаршијском престолу до године 1646, а те je године 2 новембра од бивола смртно рањен умро“. 6 Није јасно, коју je годину Руварац сматрао као тачнију. Др. Р. Грујић, П. Поповић иМ. Грбић, као годину Пајсијеве смрти рачунају 1647. 7 Тачан датум Пајсијеве смрти зависи од правилног схватања израза „втори день преставися“. То би, најтачније значило да je Пајсије умро 3 или 4 новембра. Записи, међутим, сасвим друкчије сведоче о датуму Пајсијеве смрти. По сведочанству митрополита Михаила, који je
1 ibid, IV, с. 153, бр. 6829.
2 ibid.
3 Гл. Срп. Уч. Друштва, XXXV (1872), с. 74.
4 ibid.
5 Ил. Руварац, О пећским патријарсима (из „Истине“, с. 304)
6 Гласник Срп. Уч. Др. XXII, с. 210.
7 ср, Енциклопедија, књ. 111, с. 317, и П. Поповић, Преглед Српске Књижевности, Београд, 1909, с. 58 и М. Грбић, Карловачко владичанство, 1, Карловац, 1891, с. 219.
135
Пајсије, архиепископ пећски и патријарх српски